Kako biti dobar menadžer i sačuvati moć?

Menadžeri, odmah po postavljenju na poziciju, automatski dobijaju deo moći, ali ukoliko žele da tu moć zadrže, potvrde ili uvećaju, moraju izgraditi poverenje među zaposlenima, izjavio je dr. Jan Saterlend, specijalista za ovu oblast.

Foto: jerrykimbrell10/Pixabay.com

Foto: jerrykimbrell10/Pixabay.com

On je naveo i nekoliko praktičnih primera šta bi trebalo raditi kad neko dobije takvo unapređenje.

„Menadžeri automatski imaju moć po prirodi pozicije, to im daje sama titula, mogućnost donošenja odluka – ali to je plitka i veštačka forma moći koja brzo slabi. Ključno je da izgrade poverenje, jer samo dok neko veruje da imate autoritet, veštine i ideje oni će vam potvrditi moć funkcije“, rekao je Saterlend nakon konferencije u Beogradu u organizaciji IEDC-Poslovne škole Bled.

On je primetio i da je bolja, efektivnija opcija, ukoliko se menadžeri zaposlenima obraćaju sa „kolega“ nego „zaposleni“.

Njihova moć i dolazi od kolega, iako su hijerarhijski iznad njih, a da bi odnos funkcionisano, menadžeri moraju sa njima da rade i da ih upoznaju. Ukoliko ne zasluže moć, upozorava on, ona pada brzo i ljudi im više ne veruju.

Upitan da li je bolje sa menadžerske pozicije delegirati zadatke, ili preuzimati na sebe veći deo posla, odgovara: „Nijedan menadžer ne može sve raditi sam. Mora da upozna tim i da zna šta su kome jače, a šta slabije strane kako bi lakše i efektivnije delio zaduženja onima koji su najbolji za određeni posao. To ne znači da treba čitate njihove radne biografije i da se tako informišete, već da sa njima pričate, odete na kafu, ručak, da zaista upoznate osobu“, smatra Saterlend.

Tek kad menadžer zaista razume u čemu je neko dobar, a gde mu je potrebno dodatno usavršavanje, sposobnost da delegira posao postaje efektivnija. Kad ste taj deo prevazišli, posao ide svojim tokom, morate misliti i o sistemu nagrade i kritike, za one koji su se snašli bolje i lošije.

Saterlend smatra da je najefektivniji balans između priznanja da je posao dobro obavljen i konstruktivne kritike, kako bi zaposleni sledeći put  da se pomogne osobi da posao uradi bolje sledeći put.

Kada je reč o nagradama, ovaj  profesor smatra da je deo nagrade finansijsko priznanje, kroz bonuse, veće plate, ali to funkcioniše dobro do jedne tačke, a ona je potrebno nadograditi zaposlenog i na drugi način.

„Neko vreme nagrađivati zaposlenog novcem je dobro, ali prestaje da radi od određene tačke. Menadžer mora da razmišlja i o drugim načinima da nagradi, koji nisu isključivo monetarni, kao što je bolje radno vreme, slobodno vreme, IT alati – recimo novi „ajfon“, i slično“, objasnio je dodajući da sve mora da prati priznanje da je posao dobro odrađen.

Upitan koliko je menadžerstvo u smislu načina snalaženja u situacijama slično politici, on kaže da su sve ljudske organizacije u biti političke.

„Ljudi se pomeraju s pozicije na poziciju, žele veću platu, igraju političke igre – to je ljudska priroda i to nikada neće nestati. Neke od najboljih organizacija, međutim, nisu one gde je to skriveno tako, već one otvoreno pričaju o ambicijama i ciljevima. Ako imate razgovore oko tih političkih igrica, onda je verovatnije da će to doneti korist svima“, zaključio je on.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake