MMF „okrenuo leđa“ Evropljanima u vezi sa Grčkom?

Pomak u dogovoru o daljem pružanju finansijske pomoći Grčkoj, objavljen prošle srede na „velika zvona“, o tome da Međunarodni monetarni fond ponovo sarađuje s evropskim zemljama kao zvanični kreditor Atine, pao je u vodu, piše danas agencija Frans pres.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kreditor u borbi protiv globalne krize je, ipak, na kraju ponovo odbio da podrži svojim novčanim prilozima treći spasilački program za Grčku.

MMF je saopštio da više neće dati ni jedan novčić dok ne vidi konkretan plan Evropljana za osetno smanjenje tereta duga te zemlje. Sporazum ministara finansija evrogrupe od srede to nije obezbedio.

Fond se sada fokusirao na zaštitu vlastite reputacije posle neuspeha prve dve zajedničke spasilačke operacije za Grčku – čak i po cenu zatezanja odnosa sa Evropljanima, navodi francuska agencija. Ali, s obzirom na to da se grčka ekonomija i dalje ljulja pod teretom milijardi dolara duga Atine MMF-u, može li Fond sebi da priušti povlačenje?

„Naravno“, kaže Tanos Cacambas, koji je predstavljao Grčku u MMF-u do jula 2015.

Samo ostajanjem u pregovorima o spasilačkom paketu, MMF čini uslugu  Nemačkoj i drugim evropskim „teškašima“ koji žele Fond kako bi se obezbedilo da  Atina sprovede obećane reforme, rekao je Cacambas.

Prilike su se, međutim, promenile od 2010. i 2012. godine, kada je MMF obezbedio Grčkoj najveće zajmove ikada odobrene nekoj zemlji u krizi. Međunarodni kreditor je tada popustio pod velikim pritiskom iz Evrope, strahujući da bi grčki slom mogao da razbije i samu evrozonu. Čak i tada MMF je, ipak, sumnjao da će ovi planovi imati efekat.

Fond je odobrio Grčkoj ukupno 65 milijardi dolara, isplativši joj oko 34 milijarde dolara pre nego što je spasilački program zapao u teškoće.

„Grčka je 2010. bila centralno pitanje koje drži Evropu zajedno, a MMF je morao da napravi kompromise sa svojim principima i da uđe u nešto za šta je verovatno znao da neće funkcionisati, ali je bilo namenjeno izbegavanju finansijske krize“, kaže Dezmond Lašman, bivši funkcioner MMF-a.

Sada kada Evropljani imaju vlastite mehanizme finansijske stabilnosti, Grčki problemi više ne ugrožavaju širu privredu evrozone. MMF je, takođe, obazriviji nakon što je Grčka prošle godine propustila plaćanje oko 2,0 milijarde dolara duga, što je do sada bio najveći udarac fondu, koji je zapretio i kredibilitetu te institucije.

Mada je Grčka naposletku izvršila isplatu tog duga, rizik neizvršenja obaveze ostaje. Atina i dalje duguje MMF-u 16,2 milijarde dolara, dodaje Frans pres.  Fond sada insistira na tome da bilo kakav spasilački paket treba da obezbedi da grčke finansije budu održive – da omoguće kako rast privrede, tako i otplatu kredita na duži rok. Budući da Atina duguje poveriocima stotine milijardi dolara, MMF kaže da Evropljani moraju da smisle plan za ublažavanje tereta duga kako bi se postigla njegova održivost.

„Fond poručuje ‘hajde da okončamo šaradu i da se uozbiljimo“, kaže Lašman.

Ali, iako su deblokirali novu tranšu od više od 11 milijardi dolara novih sredstava Grčkoj prošle srede, Evropljani su ponudili samo nejasan plan za olakšanje duga. To je nedovoljno.

„Moramo da budemo sigurni da je priroda mera na koje je Evropa spremna da se obaveže u skladu s onim što mi smatramo da je potrebno kako bi se dobilo smanjenje duga“, rekao je viši zvaničnik MMF-a nakon sastanka u Briselu, dodajući da se „do toga za sada još nije stiglo“.

Rukovodstvo MMF-a je pod pritiskom svojih članica – tržišta u usponu, da više ne zaobilaze vlastita pravila kako bi pomogli Grčkoj.

Fond, ipak, ostavlja otvorenom mogućnost uključivanja svojih sredstava u grčki spasilački paket ako evropska strana obezbedi detaljan plan za smanjenje duga do kraja ove godine.

To može ostati samo pusta želja, ocenjuje francuska agencija i dodaje da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble bio podrugljiv prema predlogu MMF-a da se Grčka oslobodi servisiranja duga do 2040. godine, rekavši da bi poverioci možda mogli takođe „da im daju grejs period od hiljadu godina“.

Cacambas smatra da MMF možda traži previše od evropskih političara koji moraju  da odgovaraju javnostima u svojim zemljama, rekavši da je pomeranje roka otplate u budućnost ekvivalentno otpisu potraživanja.

„Ne znam da li Evropljani to mogu da prihvate“, naveo je Cacambas, piše Frans pres.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake