Nereformisana javna i državna preduzeća i dalje najveći rizici
Fiskalni savet ocenio je danas da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto BDP-a, a da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća, sa čime se kasni se i u 2016. godini.
„Upola manji fiskalni deficit u odnosu na plan rezultat je izuzetno velikog rasta naplaćenih prihoda, koji će više nego nadomestiti izostanak svih planiranih ušteda na rashodima“, navodi se u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta.
Savet procenjuje da bi ukupni prihodi budžeta u 2016. mogli biti ostvareni u iznosu koji je za čak 110 milijardi dinara (2,7 odsto BDP-a) veći u odnosu na plan, dok na rashodnoj strani budžeta očekuju probijanje godišnjeg plana za oko 25 milijardi dinara, uz bitnu promenu strukture državne potrošnje.
„Dobro je to što preko polovine prekomernog izvršenja rashoda potiče od ekonomski poželjnog ubrzanja izvršenja javnih investicija, tako da se može reći da su javni rashodi u ovoj godini načelno pod kontrolom“, navodi Fiskalni savet.
Dodaju i da neke od glavnih mera Vlade za strukturno umanjenje rashoda države u 2016. godini (a time i fiskalnog deficita) nisu dale očekivane rezultate, a to se prevashodno odnosi na racionalizaciju broja zaposlenih u opštoj državi.
Kad se iz fiskalnih kretanja isključe privremeni činioci, Fiskalni savet procenjuje da bi deficit u 2016. bio oko 2,5 odsto BDP-a, što je, kako navode, prava mera deficita s kojim se ulazi u sledeću godinu.
Očekivani nivo deficita u 2016. godini, kako se dodaje, dovoljan je da se zaustavi rast učešća javnog duga u BDP-u, čime se otklanja neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga.
Prema njihovoj oceni, ohrabrujući fiskalni rezultati u 2016. nisu dovoljan razlog da se prerano odustane od štednje i odgovorne fiskalne politike.
Fiskalni savet smatra da je neophodno i u narednim godinama nastaviti s fiskalnom konsolidacijom i daljim umanjivanjem deficita sve dok se javni dug dovoljno ne umanji i udalji od „opasne zone“, ali i napokon otpočeti najavljivane odlučne reforme javnih preduzeća, uz rešavanje sudbine preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije.
Iako su tekuća fiskalna kretanja znatno povoljnija od očekivanih, ocenjuju da još uvek nisu otklonjeni najveći rizici po domaće javne finansije – nereformisala javna i državna preduzeća (EPS, RTB Bor, Srbijagas i druga).
Naglasili su i da da bi se previsoki javni dug umanjio na održiv nivo potrebno je trajno oboriti deficit opšte države na ispod 0,5 odsto BDP-a – za šta su potrebne dodatne uštede od oko dva odsto BDP-a.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.