Vrtoglavi rast globalnog duga – nova finansijska kriza?

Međunarodni monetarni fond (MMF) izrazio je zabrinutost zbog problema narastanja „balona globalnog duga“, koji je dostigao 225 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što bi moglo da dovede do nove finansijske krize.

Foto: Beta

Bruto dug u nefinansijskom sektoru nominalno je više nego udvostručen od početka ovog veka, popevši se na 152 hiljade milijardi dolara prošle godine, i nastavlja da raste, naveo je MMF u svom najnovijem polugodišnjem izdanju Fiskalnog monitora, prenosi agencija „Blumberg“.

Ovaj iznos uključuje dugove vlada, nefinansijskih kompanija i domaćinstava.

Sa udelom od 225 odsto svetskog BDP-a, globalni dug je… trenutno na rekordnom nivou svih vremena. Dve trećine, odnosno oko 100 hiljada milijardi dolara, čine obaveze privatnog sektora, koji može doneti ogromne rizike kada dostiže preterane nivoe“, upozorava Fond.

U 2002. godini, globalni dug je iznosio 200 odsto svetskog BDP-a.

„Sama veličina duga može inicirati početak procesa razduživanja privatnog sektora bez presedana, što bi moglo da osujeti krhki ekonomski oporavak“, napominje međunarodni kreditor sa sedištem u Vašingtonu.

Prema MMF-u, iako veliki deo zajmova potiče iz perioda pre krize 2008. godine, niske kamatne stope su rezultirale naglim skokom korporativnog zaduživanja na tržištima u razvoju.

Nivoi duga privatnog sektora sada su visoki kako u razvijenim privredama, tako i u nekoliko velikih tržišta u razvoju, kao što su Kina i Brazil, koje su sistemski važne za globalnu finansijsku stabilnost.

„U proseku, koeficijent privatnog duga u razvijenim ekonomijama dostigao je kulminaciju 2012. godine, a od tada je napravljen zaokret sa najvećim smanjenjem registrovanim u tim zemljama koje su u krizu ušle sa visokim nivoima duga. U nekim slučajevima, međutim, privatni dug je nastavio da se gomila znatno bržim tempom, posebno u Australiji, Kanadi i Singapuru“, naveo je MMF.

Nema jedinstvenog stava o tome koji nivo duga prema BDP-a treba smatrati pretnjom po globalnu finansijsku stabilnost, napominje Fond i zaključuje da visok dug, na kraju krajeva, utiče na slabiji rast čak i bez krize.

„Preterano veliki privatni dug je jedan od glavnih kočničara globalnog oporavka i rizik po finansijsku stabilnost. Finansijske recesije su duže i dublje od normalnih recesija“, rekao je direktor MMF-a za fiskalne poslove, Vitor Gaspar, na konferenciji za novinare.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar