Ko, bre, ovde nosi pantalone?!

Glavni i dogovorni urednik Ilustrovane politike Aleksandar Gajović rekao je nedavno u „živom programu“ jedne televizije da ne vidi da bi žena trebalo da bude na čelu države, da su retko u istoriji žene bile uspešne u politici i da je muškarac onaj koji treba da vodi kuću.

Foto: luxstorm/Pixabay.com

Foto: luxstorm/Pixabay.com

Možda ovo zvuči anahrono, možda ne, ali je sigurno da je Gajović reprezentant veoma prisutne „škole mišljenja“, koja „ruši“ sve strategije, deklaracije o ravnopravnosti, borbi protiv diskriminacije na osnovu pola, podatke i politike, čiji je cilj ne da se vodi računa o brojnosti žena u politici i institucijama, već da ne budu „deklarisane“ po principu – zna se, bre, ko ovde nosi pantalone!

Sagovornici Tanjuga, inače angažovani u institucijama i telima zaduženim za ravnopravnost po svim osnovama, priznaju da je Srbija i dalje društvo puno predrasuda i stereotipa.

“Ako žena može da bude na čelu Skupštine, Tužilaštva, Narodne banke, nekoliko važnih ministarstava, zašto ne bi mogla da bude i predsednica države?“, kaže potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, podsećajući da su u Srbiji žene već na brojnim važnim pozicijama.

Ona, međutim, ističe da je od toga da li je na čelu države žena ili ne mnogo važnije da to bude osoba koja će dobro obavljati posao koji zahteva funkcija.

“Nama na tom mestu treba pomiritelj, a dokazano je, na primer, da žene lakše i uspešnije rešavaju probleme“, smatra Mihajlović.

Ona je navela i da je važno da se u javnom životu o ženama govori sa mnogo većom pažnjom i obzirom, nego što je to danas slučaj, jer smo svedoci da ne tako mali broj politicara, kako kod nas, tako i u Evropi i svetu, lako napada žene samo zbog pola i fizickog izgleda.

Na predrasude i stereotipe, i to ne samo kada je u pitanju mesto predsednika države, ukazuje i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović.

“Nažalost, i dalje smo društvo sa puno predrasuda i stereotipa, a jedan od takvih stereotopa je i mizogen odnos prema žena“, kaže Omerović.

Prema njegovim rečima, postoje čitave grupe ljudi, organizacija i političkih stranaka koje ženu vide pored šporeta i kao mašinu za rađanje dece, a ne kao biće koje je spremno da vodi bilo šta, a kamoli državu.

Smatra i da problem postaje mnogo veći ako takvo gledanje i shvatanje žena u našem društvu dolazi od onih koji bi kroz kreiranje javnosti trebalo da vode računa o kreiranju društva u kome su svi jednaki.

Navodeći da su žene u svetu odavno pokazale da mogu da budu nosioci najodgovornijih državnih funkcija, on je podsetio da su i u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, žene na čelu parlamenta, Narodne Banke…, kao i da su se na tim mestima dobro snašle.

“Pokazale su da su odgovorne i sposobne da obavljaju te poslove“, rekao je Omerović.

On je ocenio i da ćemo kao društvo imati problem sve dok postoje političke stranke, mediji, tabloidne novine koji pokušavaju ženu da predstave isključivo kao seksulani objekat koji treba da se bavi samo decom ili kućom.

“Posebno u vreme sve većeg nasilja nad ženama, nasilja u porodici, moramo te tabue razbijati kako neki tamo ‘mačo muškarci’ ne bi mislili da imaju pravo sa ženom da rade šta god hoće“, rekao je Omerović.

I predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da i dalje robujemo stereotipima jedne patrijarhalne kulture po kojoj je žena dobra za kuću, rađanje i vaspitavanje dece, ali da nije sposobna da se bavi javnim poslovima.

Liht ističe da postoji čitav spisak žena koje su se pokazale kao sposobne da se bave javnim poslovima i vode države, navodeći kao primer Angelu Merkel koja vodi, kako kaže, u ovom trenutku najmoćniju državu u EU, te Hilari Klinton koja se bori za predsedničko mesto u Americi.

“Ideja da žene ne mogu da obavljaju javne poslove potiče iz mračnog srednjeg veka. Žene su se teško izborile za pravo glasa, za mnogo toga, ali još uvek ne i da budu podjednako plaćene kao muškarci što je ljaga na našoj civilizaciji“, upozorila je Liht.

Ona je istakla i da očigledno kod nas još uvek postoji konzervativno mišljenje da žene nisu sposobne i spremne da rade najodgovornije poslove, ali da to nije slučaj samo sa Srbijom.

“Vidimo i da je kandidat za predsednika SAD (Donald Tramp) izgovarao takve stvari o ženama da je moguće da će ga upravo to onemogućiti da postane predsednik“, rekla je Liht.

Na pitanje da li se može očekivati da žena bude predsednik Srbije, Liht je odgovorila – što da ne.

“Pitanje je da li će se neka žena kandidovati. Očigledno je da postoji dosta onih koji žele da ih obeshrabre i pošalju suprotne poruke“, rekla je Liht ocenjujući da bi bilo dobro da ima više žena predsednica stranaka, jer se upravo tu oblikuje politički život.

Podaci BFPI govore da u vladi Srbije 21 odsto čine žene, u vojvođanskoj ih je dve ili 16 odsto, manje od pet posto lokalnih samouprava ima gradonačelnicu ili predsednicu opštine, a u opštinskim i gradskim većima ima samo 16 odsto žena.

Nešto je sigurno i do odsustva ambicije kod pripadnica slabijeg pola, ali se takve ambicije ne mogu ni podstaći sve dok se i javno bez problema ne bude istupalo kao urednik Gajović.

A nešto je i u činjenici da je njegova izjava u studiju u kojem su bila još dva novinara zasmetala samo voditeljki emisije, koja je zatražila da objasni svoj stav.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar