Neujednačena sudska praksa jedan od najvećih problema

Foto: Beta

Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je danas da je neujednačena sudska praksa, čiji su uzroci inflacija i neusklađenost propisa, ali i udaljavanje od autoriteta sudske vlasti, jedan od osnovnih problema srpskog pravosuđa.

„Latini su davno rekli da mnoštvo zakona znači korumpiranu državu, a savremeni svet doveo je do prenormiranja našeg života“, rekao je Selaković na skupu u Beogradu pod nazivom „Ujedničavanje sudske prakse – iskustva iz regiona“.

On je istakao da se ujednačavanjem sudske prakse ne sme ugroziti nezavisnost sudstva i poručio da se mora povratiti autoritet sudske vlasti.

„Došlo je do udaljavanja autoriteta sudske vlasti u odnosu na građane, u odnosu druge dve grane vlasti, izvršnu i zakonodavnu, ali i unutar same sudske vlasti. Kako će građanin da veruje sudu ako sudija Osnovnog suda ne veruje sudiji Višeg suda“, upitao je Selaković.

On je istakao da Ministarstvo još od skupa u Vrnjačkoj banji u oktobru ove godine, razmatra reformisanje mreže apelacionih sudova.

Ideja je da više ne postoje četiri Apelaciona suda, već jedan sud sa sedištem u Beogradu i sa odeljenjima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, rekao je Selaković.

Dodao je i da na rasterećenje sudova i ujednačavanje prakse utiču nove pravosudne profesije – notari i izvršitelji koji su preuzeli određene poslove sudova.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević naglasio je da ne može da postoji nezavisan i efikasan pravosudni sistem ako se sudske presude sa istim okolnostima i činjenicama, različito rešavaju.

„Mnoštvo propisa koji su međusobno neusklađeni, pojačava strah od greške, ugrožava svest o opreznosti prava, što dovodi do manje kreativnosti i izgovora za izbegavanje odgovornosti, a sve to skupa dovodi do različite sudske prakse i umanjuje sposobnost sudija“, rekao je Milojević.

Poručio je da bi sudovi u svojoj praksi trebali mnogo više da koriste pravna načela i standarde, posebno u situacijama kada norma ne pruža ili prkosi odgovoru.

On je podsetio da se sudske odluke donose na osnovu Ustava, zakona i međunarodnih propisa i da ih može preispitati samo zakonom propisan viši sud.

Milojević je ocenio i da nije u skladu sa zakonom da Ustavni sud može da poništi odluku svakog suda u Srbiji po osnovu ustavne žalbe, jer taj sud nije u sistemu sudske vlasti.

„Ovaj sukob jurisdikcija duboko narušava načelo nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti i može biti samo razrešen promenom ustava čime bi se izričito uredilo postupanje Ustavnog suda, koji predstavlja četvrtu instancu sudske vlasti budući da nije u sistemu sudske vlasti“, rekao je Milojević.

Predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić nije odgovorila na stav Mlojevića, ali je naglasila da praksa tog suda pokazuje da je neujednačena praksa mnogo manja kod upravnih sudova.

Prema njenim rečima, osnovni razlog za neujednačenu sudsku praksu su mlade kolege koje „ne žele da pitaju i obrate pažnju na praksu od ranije“.

Šef misije Oebsa u Srbiji Peter Burkhard istakao je da u većini evropskih zemalja postoje baze podataka koje na transparentan način omogućavaju uvid u sudsku praksu.

„Moraju da budu kategorizovane presude i obrazloženje, a ne samo da bude javno objavljena“, rekao je Burkhard.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar