Realno otvaranje tri poglavlja u prvoj polovini 2016.

Foto: Beta

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o pristupanju EU Tanja Miščević rekla je danas da je otvaranje tri poglavlja 23, 24 i 5, u pregovorima sa EU u prvoj polovini ove godine realno i moguće.

„Konačni cilj je da do kraja holandskog predsedavanja ovo poglavlje (24 – pravda, sloboda i bezbednost) zajedno sa 23 (pravosudje i osnovna prava)i 5 (javne nabavke) otvorimo za pregovore. To nije nerealno, to nije maksimalistički cilj, to je krajnje realno i sprovodivo“, rekla je Miščević.

Ona je na sastanku organizacija civilnog društa i pregovaračkog tima za poglavlje 24 rekla da je cilj da se „jako brzo“ dostavi pregovaračka pozicija za to poglavlje kako bi EU mogla da pripremi svoju poziciju za pregovore.

Prema njenim rečima, pregovaračka pozicija EU će sadžati prelazna merila, a dosta merila se očekuje u domenu azila i migracija s obzirom na izazove sa kojima se EU suočava na tom planu.

Miščević je dodala da je Srbija „jedna od retkih zemalja“, uz Makedoniju, koja ima operativni plan za migracije.

Navela je da je Srbija pre dve nedelje obaveštena da je EU prihvatila akcioni plan za poglavlje 24 na osnovu koga se izradjuje pregovaračka pozicija i da je pozvala Srbiju da predstavi tu poziciju.

U taj akcioni plan unete su odredjene izmene, poput pomeranja nekih rokova, u odnosu na prethodnu, treću verziju iz septembra, rekli su na sastanku i izneli podatak da će primena tog plana koštati 27.250.000 evra.

Srbija, kako je navela Miščević, nije tražila prelazne periode za uskladjivanje sa propisima EU u oblasti 24, a ne bi ih ni dobila da je tražila, i jedini segment za koji se ostavlja mogućnost za kasniju primenu jeste šengenski sistem jer pristupanje tom sistemu ne zavisi samo od Srbije već i od EU.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić rekla je da je cilj da se zakoni Srbije usklade sa pravnom tekovinom EU do 2018. ali da se pojavljuju neki novi rokovi da primenu do 2020.

Dodala je i da su neke kratkoročne mere iz 2015. pomerene za ovu godinu i kasnije, što bi mogli biti posledica toga da rokovi nisu bili realni, održavanja izbora u Srbiji i promenama u samoj EU.

Miodrag Lazić iz Odeljenja za evropske poslove Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da, pošto Vlada Srbije u tehničkom mandatu ne može da usvaja zakone, dogovoreno da se pripreme predlozi zakona, predvidjeni akcionim planom, i da budu spremni za prvu sednicu nove vlade.

Lazić je rekao da su članice EU najviše pitanja u vezi s planom imala u vezi sa pravosudnom saradnjom u gradjanskim i krivičnim stvarima i o azilu migracijama, posebno o sporazumu o readmisiji sa tećim državama, poput Pakistana ili Bangladeša, a manje u vezi sa organizovanim kriminalom ili policijskom saradnjom.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar