Dablinski sporazum – ni živ, ni mrtav

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer nedavno je izjavom o mogućnosti vraćanja tražilaca azila u Grčku ponovo aktuelizovao pitanje Dablinskog sistema.

Foto: Beta

Foto: Beta

Naime, zahtev za dobijanje azila tražilac podnosi u onoj zemlji Evropske unije u koju je prvu ušao. Ukoliko to učini u nekoj drugoj zemlji Unije, ona ima pravo da ga vrati u onu zemlju EU u koju je najpre ušao. To je propisano takozvanim Dablinskim sporazumom.

Ali u oktobru prošle godine, na vrhuncu izbegličke krize, nemačka kancelarka Angela Merkel je u Evropskom parlamentu izjavila da je Dablinski sporazum zastareo, podseća Dojče vele.

Posle toga, Nemačka praktično više nikog nije vraćala nazad, ali u međuvremenu Berlin nastoji da u čitavom postupku uvede red i samim tim, koliko je moguće, ponovo primenjuje Dablinski sporazum.

U slučaju Grčke to je problematično jer su, kako se navodi, uslovi za tražioce azila i pre velikog migracionog talasa iz 2015, u toj zemlji, prema oceni evropskih sudova, bili neprihvatljivi.

Odlučujuća je pritom pre svega bila presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2011. godine, otkada je vraćanje potražilaca prekinuto. U međuvremenu se, zahvaljujući pomoći EU, situacija u Grčkoj promenila, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer za list „Velt am zontag“.

„To mora da ima posledice i da vodi ka tome da izbeglice, u skladu sa Dablinskim sporazumom, ponovo mogu da budu vraćane u Grčku“, dodao je on.

Međutim, mnogi negiraju da se situacija poboljšala – pre svih grčka vlada. Ministar za migraciju Janis Muzalas smatra da je predlog De Mezijera „neprihvatljiv“ i dodaje da „to nema veze s realnošću“.

Evropska unija je, kaže, Grčku ostavila samu.

Istog mišljenja je i organizacija za pomoć izbeglicama „Pro azil“ čiji predsednik Ginter Burkhard smatra da je situacija u Grčkoj i dalje katastrofalna.

„Oko 50.000 ljudi zaglavljeno je u Grčkoj, bez uređenog sistema za obradu zahteva za azil i bez dovoljno smeštaja“, rekao je Burkhard koji prebacuje De Mezijeru da iz „predizborno-taktičkih razloga on želi da pojača pritisak kao bi demonstrirao odlučnost“.

Političarka stranke Zelenih u Evropskom parlamentu Ska Keler, smatra da pomoć koju EU pruža Grčkoj nije dovoljna, navodi DW.

Kritičari, međutim, smatraju da Grčka ne radi ništa kako bi se situacija poboljšala, da se prema izbeglicama namerno loše odnosi kako bi ih zastrašila i kako se tamo ne bi vraćali.

Ni mnoge vlade zemalja EU nisu zaboravile kako je Grčka prošle godine migrante mesecima propuštala ka severu bez prethodne registracije. To je prestalo tek kada je nekoliko zemalja zatvorilo tzv. Balkansku rutu i kada migranti više iz Grčke nisu mogli dalje.

Drugačijeg mišljenja je Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku.

„Grčka zaista do zatvaranja Balkanske rute, nadajući se da ti ljudi neće ostati u zemlji, nije sprovodila ono što je morala. Ali to se promenilo. Takođe, Grčka je bez sumnje preopterećena brojem potražilaca azila“, kaže on.

De Mezijeru je u svakom slučaju jasno da Nemačka ne može biti jedina zemlja koja će izbeglice da vraća u Grčku, jer, kako je i sam rekao, „postoji opasnost da upravni sudovi zabrane vraćanje već u vrlo kratkom roku“.

Više uspeha obećava zajednički evropski put. Evropska komisija, prema rečima jedne portparolke, do kraja godine planira da Grčku „vrati u Dablin-sistem“.

De Mezijer je verovatno svojim ispadom iznenadio Komisiju. Janis Emanuilidis doduše smatra da je moguće da Grčka do kraja godine bude vraćena u Dablinski sistem, što međutim ne znači da taj sistem i funkcioniše. On smatra da je moguće da se i tada sudovi suprotstave vraćanju izbeglica u Grčku.

Pitanje vraćanja izbeglica u Grčku u svakom slučaju je deo šireg problema. EU je 2015. godine odlučila da glavne ulazne zemlje rastereti i da se 160.000 izbeglica raspodeli u druge zemlje Unije.

Do sada je, međutim, u tim drugim zemljama prihvaćeno samo 4.500 ljudi. Više zemalja srednjoistočne Evrope čak se principijelno protivi prihvatanju izbeglica.

To znači da je preopterećenost u zemljama u koje izbeglice najpre dolaze veća nego ikada. S druge strane, spremnost drugih zemalja EU da prihvate deo ljudi sve je manja, navodi DW.

„Sistem bi zapravo trebalo reformisati iz osnova. On ne funkcioniše, a s obzirom na to da su frontovi zaoštreni i da su reformski pokušaji propali, nastoji se da se izvuče najbolje od svega“, zaključuje Emanuilidis.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar