Dodik: Etničko čišćenje nije bilo politika vođstva RS

Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik negirao je danas pred Haškim tribunalom da je etničko čišćenje Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH bilo politika vodjstva RS.

„Danas mogu reći da sam potpuno uveren da politika tog vremena nije bila politka etničkog čišćenja“, rekao je Dodik, koji je tokom rata bio poslanik u Skupštini RS, ali nije bio član vladajuće Srpske demokratske stranke (SDS).

General Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, optužen je, pored ostalog, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida, 1992-95.

Na pitanje Mladićevog branioca Branka Lukića da li je ikada čuo da postoji plan za „isterivanje“ Muslimana i Hrvata iz RS, Dodik je odgovorio: „Ne, to nije bio ni usmeni cilj“.

Naprotiv, po Dodiku, „bilo je pokušaja da se u Skupštinu RS uključe Bošnjaci i Hrvati“, u kojima je i on učestvovao.

Svedok je dodao i da je za termin „etničko čišćenje“ čuo „tek kasnije, u medijima“ i to u vidu „neke ocene iz sveta“. 

Upitan o razdvajanju Srba od Muslimana i Hrvata, kao o prvom strateškom ratnom cilju koji je Skupština RS proklamovala u maju 1992, Dodik je rekao: „To se tada već desilo – Hrvati i Muslimani su se politički i institucionalno odvojili… Nikada nije rečeno, ne postoji ni u jednom dokumentu, da srpski narod ne želi dogovor i konsenzus sa druga dva naroda… Nije bila intencija podela na osnovu etničkog čišćenja i ubistava“.

Iako, kako je kazao, ne negira da je „kasnije“ bilo i takvih pojava, Dodik je posvedočio da „nijedna politička odluka nije bila usmerena na fizičko razdvajanje“.

„Do sada smo živeli zajedno, od sada ćemo jedni pored drugih“, formulisao je Dodik tu politiku.

Rat u BiH bio je, prema Dodiku, izazvan neustavnom secesijom od Jugoslavije muslimanske i hrvatske većine, uprkos protivljenju srpske manjine koje je, po Ustavu BiH, imalo snagu veta.

Odluke Srba o konstituisanju RS, koje su usledile, Dodik je nazvao „legitimnim“, zato što je „po Ustavu SFRJ, suverenitet pripadao narodima“ koji su mogli da odlučuju o svojoj sudbini.

Lidera Stranke demokratske akcije i predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića, Dodik je nazvao „osudjenim verskim radikalom“, tvrdeći da su „ekstremni religiozni stavovi“, koje je Izetbegović izložio u svojoj Islamskoj deklaraciji, doprineli izbijanju rata.

Na primedbu tužioca Alana Tigera (Tieger), tokom unakrsnog ispitivanja, da su bosanski Muslimani „veoma evropeizovan narod“, a „ne verski fanatici“, Dodik je uzvratio: „Možda vi tako vidite, ali otkud to da su stali iza Izetbegovića i njegove politike… Ne kažem da su svi Muslimani radikalni, ali Izetbegovićevu politiku podržali su skoro svi… Znali su za njegove ekstremne religiozne stavove“.

Zastupnik optužbe nastaviće sutra da unakrsno ispituje Dodika.

Generala Mladića optužnica tereti i za genocid u Srebrenici, terorisanje civila u Sarajevu i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.