Nova militarizacija EU?

Nemačka i Francuska žele da unaprede saradnju zemalja Evropske unije na planu odbrane, u dokumentu koji to najavljuje govori se o „tešnjoj zajedničkoj odbrambenoj politici“, piše „Dojče vele“.

Foto: Beta

Foto: Beta

Navodi se da zahteva ima dovoljno – traži se, na primer, formiranje zajedničkog (i stalnog) glavnog štaba vojske Evropske unije, kao i zajedničko satelitsko izviđanje. Taj predlog je zapravo razrada strateškog dokumenta koji je sačinio trust mozgova Evropski centar za političku strategiju (EPSC) koji radi za Evropsku komisiju.

„Ako želimo da sa manje novca postignemo više, postupna odbrambena integracija je naša najbolja i jedina opcija“, piše u tom dokumentu.

Autori teksta se pozivaju na predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji je u julu 2014. predstavio Evropskom parlamentu nove političke smernice, i tom prilikom rekao da „ni najjača meka sila nije u stanju da na duži rok opstane bez minimuma integrisanih, odbrambenih kapaciteta“. Junker je tom prilikom kao sledeće korake najavio „integraciju vojnih sposobnosti, više sinergije u nabavljaju odbrambenih sredstava i stalnu strukturisanu saradnju“.

„Dojče vele“ naglašava da je Junker svoj pledoaje za zajednički odbrambeni sistem Evropske unije izneo u jeku eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, na pozadini stvaranja novog Hladnog rata za koji je Unija jednodušno okrivila Rusiju. Ipak, povod za tu ideju koji biračima EU može da zvuči kredibilno pružili su pre svega teroristički napadi u Francuskoj i Nemačkoj, te referendum o izlasku Velike Britanije iz EU.

Neposredno posle referenduma, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je da bi što pre trebalo formirati „vladu EU“. U strahu od raspada te zajednice i težnji ka koncentrisanju sve većeg broja nadležnosti njenih zemalja-članica u Briselu, to je zapravo bio predlog da se bolest leči pojačanjem doze medikamenta koji nije delovao, što sve kritičnijoj javnosti EU nije moglo da se dopadne.

Zato je „zatezanje“ zajednice u krizi koje ima najviše izgleda na uspeh prebačeno u domen odbrane. A povode za to su pružili teroristički napadi u Francuskoj i Nemačkoj i izbeglička kriza – kao najmanji zajednički imenitelj u heterogenom mikrokosmosu EU. S druge strane, predstojeći britanski izlazak iz Unije sada se stalno tumači kao nestanak glavne prepreke stvaranju zajedničke armije – ona je u predreferendumskoj kampanji pristalica „bregzita“ tumačena kao još jedan faktor potčinjavanja Londona diktatu Brisela. Neki britanski mediji su za vreme kampanje pisali da su planovi o stvaraju takve armije skrivani od britanskih birača.

„Dojče vele“ navodi da se u nemačko-francuskom papiru predlaže da države Evropske unije pojačaju saradnju na planu nabavke vojne opreme, kao i da sinhronizuju političke mere finansiranja i vojnog planiranja. Traži se da EU dobije jedinstveni komandni štab za sanitet i logistiku, a izneta je i ideja o otvaranju zajedničke oficirske akademije, odnosno odgovarajućih smerova u nacionalnim oficirskim školama. Plan predviđa i širenje industrijske saradnje u vojnom sektoru.

On bi trebalo da bude deo strateškog papira o budućoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije koji će na sledećem samitu predstaviti njena Visoka predstavnica za te resore Federika Mogerini. Ona je nedavno izjavila da težište investiranja mora biti na vojnom izviđanju i poboljšanju kibernetičkih sposobnosti.

„EU mora da obezbedi podatke, mreže i kritičnu infrastrukturu evropskog digitalnog prostora“, navela je Mogerinijeva i dodala da treba investirati u odbranu od kibernetičkih napada kako bi zajednica mogla bolje da se odbrani od „hibridnih pretnji“.

„Dojče vele“ podseća da je nemačka vlada „od samog početka aktivno pratila i podržavala“ razvoj nove bezbednosne strategije Evropske unije, kako to piše u nedavno objavljenoj „Beloj knjizi o bezbednosnoj politici i budućnosti Bundesvera“.

„Nova, globalna strategija EU na planu spoljne i bezbednosne politike bitno će doprineti jačanju efikasnosti EU u njenim spoljnim odnosima“, naglašava se u Beloj knjizi.

Tu se – u jednoj, kompleksnoj i razuđenoj formulaciji – navodi i obrazloženje čitavog projekta koje najbolje osvetljava njegov karakter.

„Značaj EU za sprovođenje u delo zajedničkih evropskih ciljeva i interesa će se povećavati u meri u kojoj evropske zemlje, pa i one velike, među njima i Nemačka, budu gubile na težini u odnosu na agilne države u drugim delovima sveta“, stoji tu.

„Dojče vele“ se pita znači li sve ovo i odlučujući korak ka formiranju armije Evropske unije? Najvatrenije pristalice „vojne integracije“ smatraju da je to svakako dugoročni cilj Zajednice. Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Elmar Brok (CDU) smatra da do tog cilja treba stići boljom saradnjom u oblasti naoružavanja, formiranjem glavnog vojnog štaba EU, i stvaranjem „koalicije voljnih u skladu sa permanentnom strukturalnom saradnjom po ugovoru EU“.

„Iz takve grupe bi dugoročno mogla nastati armija EU“, rekao je ovaj nemački političar za magazin „Velt am zontag“.

On je, doduše, ukazao i da takva armija danas ne bi bila moguća i da će biti realnost tek kada budu ispunjene odgovarajuće ustavno-pravne pretpostavke. Drugim rečima – kada budu promenjeni ugovori EU i resor odbrane potpadne bar pod koordinisanu ili delimičnu – ako ne već i pod isključivu – nadležnost Brisela.

S druge strane, već danas su u toku vojne misije Evropske unije u Africi, na Balkanu i na Bliskom istoku. Vojnici koji u njima učestvuju nose uniforme EU. Njihovo delovanje podržavaju Evropska agencija za odbranu, Satelitski centar EU i Vojni komitet EU (EUMC) kojim zapoveda general ili admiral koji nadgleda i vojni štab EU (EUMS) u Briselu. To su vojne strukture par exellence; njihovo postojanje i razvoj već svedoče o jakoj militarizaciji Evropske unije.

No, u jeku „terorističke opasnosti“ i izlaska Velike Britanije iz zajednice, te sve većih sumnji u njenu efikasnost, EU je rešila da pokaže da je delatna i pre svega potrebna svojim građanima. To se dešava paralelno sa akcijom „povraćaja kredibilnosti“ u vidu najnovije borbe EU protiv poreskih olakšica za najveće svetske koncerne poput „Amazona“ ili „Epla“.

„Dojče vele“ navodi da u potrazi za temama koje što veći broj građana EU vidi kao „zajednički interes svih“, Brisel sada poručuje javnosti da ozbiljno razmatra vojna pitanja. Da je spreman na reforme i odlučan da ih sprovede u delo. A javnosti ostaje da ozbiljno razmotri i protumači tu spremnost.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar