Smanjiti pritisak na zemlje na zapadnobalkanskoj ruti

Foto: Beta

Zemlje Evrope treba da podele odgovornost i smanje nesrazmeran pritisak na zemlje na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti, navedeno je u deklaraciji koja je usvojena na sastanku ministara Austrije i zemalja regiona u Beču posvećenom rešavanju izbegličke krize.

U deklaraciji se navodi da osobe kojima je potrebna medjunarodna zaštita treba da je dobiju „što je pre moguće i što bliže njihovoj zemlji porekla“ kao i da pravo na azil ne podrazumeva pravo na izbor zemlje u kojoj će da ostanu.

Ministri su se saglasili da efikasno upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom „zahteva koordinisan i sveobuhvatan pristup“ koji će obuhvatiti sve aspekte problema kako bi se našlo održivo rešenje kojim se ne krše ljudska prava. To podrazumeva, dodaje se, pojačane napore svih relevantnih partnera i činilaca u EU.

„Potrebna je bolja podela odgovornosti u Evropi kao celini kako bi se izbegao nesrazmeran pritisak na pojedinačne partnere“, navodi se u deklaraciji usvojenoj na konferenciji „Zajedničko upravljanje migrantskom krizom“ u sredu u Beču, kojoj su prisustvovali ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Austrije, Hrvatske, Slovenije i zapadnobalkanske šestorke koja obuhvata Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, kao i Bugarske koja je prisustvovala kao posmatrač.

Ministri su izrazili zabrinutost za veliki broj izbeglica i migranata koji nastavljaju da dolaze zapadnobalkanskom rutom, ocenivši da trenutna situacija predstavlja znatan izazov za ceo region i da i dalje postoji veliki pritisak na zemlje regiona.

„Priliv migranata preko zapadnobalkanske rute mora da bude znatno smanjen s ciljem da se ublaži nesrazmerni teret za zemljama koje se nalaze na tom putu“, kaže se u dokumentu.

U deklaraciji se navodi da Zapadni Balkan ima „važnu ulogu kada su u pitanju bezbednost i stabilnost u Evropi“.

„Zapadni Balkan predstavlja važno tranzitno područje za migrante i tražioce azila na njihovom putu ka EU, a u isto vreme se suočava sa sve većim brojem zahteva za azil“, navodi se u deklaraciji koja je danas dostavljena agenciji Beta iz Ambasade Austrije u Beogradu.

U deklaraciji je izražena snažna podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravljena spremnost zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU da podele odgovornost u rešavanju izbegličke krize.

Ministri su pozvali na preduzimanje koordinisanih mera, u skladu s medjunarodnim i evropskim zakonima i šengenskim pravilima, posebno kada su u pitanju upravljanje granicama, jačanje kapaciteta za smeštaj izbeglica i zajednička podrška u vezi s azilom, vraćanjem i readmisijom.

Intenzivirana saradnja na granicama zahteva, kako se dodaje, uspostavljanje zajedničkih standarda za upravljanje migracijom duž zapadnobalkanske rute, što podrazumeva i registraciju migranata, uslove za dozvolu ili odbijanje ulaska u zemlju i dalje postupanje prema migrantima, njihovo vraćanje ili prelaz.

„Moramo da se vratimo u situaciju u kojoj su sve članice zone Šengena u potpunosti primenjivale Šengenski granični pravilnik i odbijale ulazak na spoljnim granicama državljanima trećih zemalja koji ne ispunjavaju uslove za ulazak ili koji nisu podneli zahtev za azil iako su imali mogućnost da to urade“, navodi se u dokumentu.

Osobama bez pasoša, s falsifikovanim dokumentima ili migrantima koji daju lažne izjave o svojoj nacionalnosti ili identitetu biće odbijen ulazak na granici, kao i onima koji su pokušali da nelegalno predju granicu i koji ne saradjuju prilikom registracije.

„Migranti kojima nije potrebna medjunarodna zaštita moraju brzo biti vraćeni uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i ljudskih prava“, kaže se u deklaraciji.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar