Čovek koji je suviše znao

„Snimati filmove za mene, najpre i pre svega, znači ispričati priču. Ta priča može da bude neverovatna, ali ona ne treba nikada da bude obična. Poželjno je da bude dramatična i humana. Drama, to je život iz koga su isključeni svi dosadni momenti.“

Alfred_Hitchcock_NYWTS
Na današnji dan 1899. godine rođen je Ser Alfred Džozef Hičkok, britanski filmski reditelj. Počeo je da režira u Engleskoj pod uticajem nemačkog ekspresionizma, a od 1939. režirao je u Sjedinjenim Američkim Državama. U karijeri dugoj šest decenija režirao je preko 50 filmova i stekao status jednog od najpoznatijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena.

Svojom originalnošću i vizionarstvom uticao je na velik broj filmskih reditelja, producenata i glumaca.

Hičkokovi filmovi su prepuni elemenata strave i fantastike i „uvrnutog“ humora. U njima se uglavnom prikazuju nevino optuženi protagonisti u okolnostima i situacijama koje su van njihove kontrole i moći poimanja. Tu je takođe uključen i transfer krivice pri čemu se mane „nevino optuženog“ pripisuju drugim likovima i usput naglašavaju. Jedna od uobičajenih tema njegovih filmova je i analiza muško-ženskih odnosa pri čemu je dominantan njegov cinični stav prema tradicionalnim romantičnim vezama.

Premda je Hičkok još za života postao izuzetno popularan, većina filmskih kritičara tog vremena nije baš previše cenila njegov rediteljski rad. „Rebeka“ je jedini njegov film koji je dobio Oskara, iako su još četiri njegova filma bila nominovana za to priznanje. 

Godine 1967. dobio je nagradu Irvin G. Talberg za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu za životno delo.
Kritičari francuskog novog talasa, pogotovu Fransoa Trifo, među prvima su ukazali na činjenicu da Hičkovovi filmovi, osim zabavljačke funkcije, imaju i umetničku vrednost a Hičkoka proglašavaju vrhunskim autorom otkrivajući njegovu stilsku originalnost i sadržajnost. Hičkok je bio jedan od prvih filmskih reditelja na kojem su primenili svoju autorsku teoriju koja naglašava centralnu ulogu reditelja u procesu pravljenja filma. 
Ipak, najviše zahvaljujući Hičkokovoj popularnosti, markantnoj pojavi u javnosti te visokom stepenu kreativne kontrole nad filmovima koje je snimao, mnogi filmski reditelji su izašli iz anonimnosti i postali poznati široj javnosti.
Hičkok je karijeru u Britaniji počeo još u doba nemog filma, a 1955. godine odlazi u Ameriku, gde je postao poznat po tome što je uveo novi, pomalo anksiozni stil režiranja. Kombinovanjem voajerističkih pokreta kamere, pažljivo biranih i nanizanih kadrova, on je proizvodio vezuelna remek dela sa neizvesnom radnom i neočekivanim završecima.
Radio je kao scenarista, dizajner, direktor scenografije da bi 1925. debitovao kao reditelj filma Vrt užitaka. Ipak, kao svoj debitantski film navodi Stanara mračnu priču o Džeku Trboseku. To je prvi film u kome se pojavio pred kamerom započevši tako niz kratkih pojavljivanja koja će postati njegov zaštitni znak. Na početku filmske karijere sreo je i buduću suprugu sa kojom je proveo čitav vek i koja je imala veliki uticaj na njegov rad. 
Majstor napetosti i filmske jeze, inovator filma i otac savremenog psihološkog trilera koji i danas, nekoliko decenija kasnije, uprkos razvoju specijalnih efekata publiku ostavlja bez daha, Alfred Hičkok, po mišljenju mnogih najuticajniji je filmski radnik svih vremena i svakako jedan od najvećih reditelja u istoriji filma. I sam je kao i njegove intrigantne priče poseban spoj kontradikcije, duhovit, britak, direktan ponekad brutalan i neretko ekscentričan u ophođenju sa okolinom, a sa druge strane asocijalan i opterećen mnogim fobijama koje su ga pratile od najranijih dana. 
Njegove strahove i anksioznost mnogi navode i kao uzrok preterane telesne težine. 
Poznato je da je patio od neobične fobije, ovofobije, straha od jaja. Najteži je bio tridesetih godina, kada je imao 140 kg. Nakon tog perioda uspeo je da smrša, ali mu je kilaža stalno varirala. Obožavao je odreske i sladoled, kao i cigarete koje su bile njegov zaštitni znak, zbog čega je prvi put završio u bolnici 1957.

„Čovek ne može živeti samo od ubistava. Potrebna mu je pažnja, odobravanje, podrška, a povremeno i izdašan obrok.“
Pedesete su najproduktivniji period njegovog razvoja, kada su nastala dela poput Nazovi M radi ubistva, Drž’ te lopova, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Sever, severozapad i Psiho. Tada je otpočeo saradnju i sa zvezdama poput Kerija Granta, Džejmsa Stjuarta, Ingrid Bergman, Grejs Keli… 
Posebno su bile intrigantne njegove ženske junakinje za koje je birao ledene plavuše.

Plavuše su najbolje žrtve, one su poput prvog snega na kojem se ukazuju tragovi krvi. Oči moraju biti široke, lice ovalno, ne predugačko. Više mi se sviđa žena koja ne pokazuje odmah sve i koja se ne nameće fizičkim atributima. Treba napraviti razliku između krupne prsate plavuše i ženstvene plavuše koja poseduje prefinjenost. Možda upravo u tome leži razlog što više volim plavuše.

Grejs Keli u filmu Prozor u dvorište (1954).

Grejs Keli u filmu Prozor u dvorište (1954).

Važio je za reditelja neprijateljski nastrojenog prema glumicama. Svojevremeno je izrazio divljenje prema Voltu Dizniju što svoje glumice, ako mu se ne sviđaju, može da pocepa i nacrta nove.
Kao pravi engleski džentlmen na setu je uvek bio u odelu, a britanski ritual ispijanja čaja je modifikovao – prazne šoljice zajedno sa tanjirićima bacao je preko ramena. Ostao je upamćen i po svojim neslanim šalama: odeven u žensku haljinu plašio je glumice, a saznavši koje su fobije članova ekipe, poput straha od miševa ili zmija, ostavljao bi im kutije pune istih. Tako je snimio odgovarajući vrisak za ubistvo pod tušem u „Psihu“.

„Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole da osete užas i strah.“

Među njegovim najpoznatijim filmovima su “Psiho” i “Vrtoglavica” sa motivima preuzetih iz raznih studija psihoanalize i izrazitim elementima kriminala i nasilja uvrtenih u dubine likova.

Hičkokova slava rasla je sa čestim prikazivanjem kako priča o njegovim filmovima, trejlerima, tako i njegove televizijske emisije “Alfred Hičkok vam predstavlja”, što ga je činilo voljenim i iza scene koliko i kao reditelja.
Jedan od najvećih reditelja Alfred Hičkok bio je toliko veliki u svom uspehu da je priznao i kako je najznačajniju ulogu iz senke odigrala njegova žena sa kojom je proveo čitav život.

Hičkok vam predstavlja:

Ostavite komentar

Ostavite komentar