Odrasli dobijaju grip na 5 godina

Pošto je u našoj zemlji trenutno aktuelna tema grip, iznosimo i neka svetska iskustva i zapažanja.

Foto: Nemo/Pixabay.com

Foto: Nemo/Pixabay.com

Za neke ljude se kaže da imaju grip svake godine ili češće, ali statistika govori da su rezultati drugačiji.

Nova studija iz Velike Britanije ukazuje na to da starije osobe obično dobiju grip jednom u 5 godina. Ljudi doživljavaju simptome slične gripu zbog prehlada, virusa i bakterija, pa je teško proceniti koliko se često zaista razbole od gripa.

Da bi otkrili da li se radi o „pravom“ gripu kod ljudi, istraživači su tražili antitela za 9 različitih vrsta gripa koje cirkulišu u svetu tokom 40 godina, do 2009. godine. Uzorci krvi dobijeni su od volontera u južnoj Kini.

Rezultati su pokazali da deca u proseku dobijaju grip na svake 2 godine. Kako se odrasta, tako su i infekcije gripom sve ređe, do perioda kada se, preko 30 godina starosti, u proseku javljaju jednom u 5 godina.

Autor studije Steven Riley sa koledža u Londonu kaže: „Za odrasle smo ustanovili da je infekcija gripom mnogo ređa nego što se mislilo. Grip je mnogo češći u detinjstvu i periodu adolescencije, verovatno zbog većeg kretanja i više druženja sa ljudima. Tačna učestalost gripa variraće od nivoa rasprostranjenosti gripa i eventualne vakcinacije.

Grip ili prehlada

I u ovoj studiji se vodila rasprava o tome koliko često ljudi dobijaju grip, a koliko često je u pitanju prehlada, pa su se zato definisale obe bolesti:

1) Prehlada je blaga bolest izazvana hladnoćom i virusom koji na hladnoći preživljava.

2) Grip je teža bolest sa kašljem, groznicom i infekcijama često opasnim po život.

Imunitet

U toku života, svaka osoba stvara imunitet na pojedine viruse, pa tako i na grip. Imuni sistem reaguje na virus proizvodeći antitela koja napadaju specifične proteine na površini virusa. Iako se ti proteini virusa mogu menjati (mutacija), naš imuni sistem ih pamti i jača sistem odbrane tokom vremena.

Za većinu ljudi, grip je neprijatna bolest koja se preleži uz određenu terapiju, ali za trudnice, starije osobe, hronične bolesnike i ljude sa slabim imunitetom, grip može biti vrlo ozbiljna bolest. Zato se preporučuje da naročito oni svake godine na jesen prime vakcinu protv gripa.

Neki od načina da se poboljša imunitet su: redovna i pravilna ishrana, održavanje „zdrave i normalne težine“, više voća i povrća u ishrani, redovno bavljenje umerenim fizičkim aktivnostima i izbegavanje alkohola i pušenja.

Ovogodišnja vakcinacija

Trenutna vakcinacija u zapadnim zemljama protiv gripa pruža „sigurnost“ za neke vrste gripa, ali za grip H3N2 (H3N2) ne pruža gotovo nikakvu zaštitu, a pretpostavlja se da će ovaj virus biti prisutan i naredne 3 godine. Laboratorijski testovi otkrili su da trenutna vakcina pruža manju zaštitu nego ranije, dok je prethodnih godina zaštita bila u 50% slučajeva.

H3N2 je posebno opasan za navedene grupe, a naročito za osobe preko 65 godina starosti – u svetu je zabeležen veći broj smrtnih slučajeva.

Zbog mutacije gripa, stručnjaci u laboratorijama teško i sporo pronalaze vakcinu. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija odlučila da bude spremna za grip zime 2015–2016. godina na severnoj hemisveri bržom i boljom organizacijom.

Zaključak je da se vakcina protiv gripa treba i mora brzo pronaći da bi se dalo vremena proizvođačima da se naprave dovoljno velike količine, a vremensko kašnjenje znači mutaciju gripa i neuspeh vakcinacije.

Napomena

U Srbiji je ove godine dokazano prisustvo sledećih sojeva (podtipova) gripa: A(H1N1)p, A(H3) i B – za koje je trenutna vakcina dosta pouzdana.

Ostavite komentar

Ostavite komentar