Šta se uz šta ne jede?

Postoje pravila o tome kada šta treba jesti, a kada ne i koje namirnice ne treba mešati pri jelu. Hrana koja je nepravilno kombinovana i tako unesena u organizam vari se i preko 8 sati.

Šta ne treba raditi i šta ne treba mešati?

Foto: fancycrave1/Pixabay.com

Foto: fancycrave1/Pixabay.com

Med je veoma zdrav i lekovit, ali ga ne treba podgrevati ili kuvati kao dodatak jelima. Med se preporučuje za zaslađivanje toplog (ne vrelog) čaja.
Hladnu vodu ne treba piti neposredno posle obroka, jer samo umanjuje efekat hrane i otežava varenje.
Mleko ne treba piti u kombinacije sa: mesom, mesnim prerađevinama, ribljim specijalitetima, kiselim i slanim jelima. Stručnjaci se slažu da sojinog mleka nema dovoljno na našim trpezama, a trebalo bi ga više koristiti u svakodnevnoj ishrani.
Kafa i mleko zajedno se teško vare, pa ih ne bi trebalo mešati.
Krompir i lubenica ne preporučuju se dijabetičarima.
Krompir sa mesom u istom obroku nije preporučljiv, jer su obe namirnice koncentrovane i sadrže istu vrstu hranljivih materija, što predstavlja napor za organizam i doprinosi gojenju. Sa mesom je bolje jesti mahunarke.
Meso ne treba jesti sa: pirinčem, knedlama, sirom, hlebom ili jajima. Mogu se kombinovati dve vrste mesa odjednom.
Jaja i spanać kada se jedu zajedno ometaju pravilnu apsorpciju gvožđa iz žumanceta.
Beli šećer, belu kamenu so, rafinirano ulje i belo brašno treba izbegavati u ishrani. Umesto belog šećera treba koristiti žuti šećer, umesto kamene soli morsku so, umesto rafinisanog ulja nerafinisano ulje (najzdravije je maslinovo ulje), a umesto belog brašna bolje je koristiti integralno brašno.
Makrobiotska dijeta ne preporučuje se: trudnicama, dojiljama i maloj deci, kako im se ne bi uskratili neophodni vitamini i minerali.
Posle obilnog obroka ne treba odmah prionuti na naporan posao niti se baviti naporanim sportom (naročito ne plivanje), niti odmah leći u krevet na počinak.
Šta se preporučuje?
Voće treba jesti kao poseban obrok ili kao užinu dva sata pre ili dva sata posle jela, a nikako odmah posle jela, jer tako „samo kiselimo pojedenu hranu“. U toku dana treba jesti što više obroka od voća i povrća, a manje mesa, kako bi srce i krvni sudovi bili zdraviji i otporniji.
Kukuruz se savetuje u kombinaciji sa: pasuljem, graškom, boranijom, sočivom ili sojom.
Sladoled je najbolje jesti samostalno, a ne uz neki obrok.
Jogurt ili sir mogu biti dobar i zdrav dodatak uz salatu (sir ne treba da je punomastan).
Maslac može da se jede sa hranom koja sadrži ugljene hidrate.
Vino se preporučuje i na prazan stomak. Crno vino sadrži korisne sastojke koji povoljno utiču na kardiovaskularni sistem.
Integralne žitarice treba koristiti u ishrani umesto rafinisanih žitarica, jer smanjuju gojaznost i rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Ostavite komentar

Ostavite komentar