Teško onome ko je sam…

Često se kaže da samoća ubija – u njoj nema ničeg pozitivnog, od nje strada ne samo psiha nego, tokom vremena, i čitav organizam. Potvrda ove tvrdnje dolazi iz Amerike: najnovija studija navodi da samoća može pokrenuti razne promene u vašem telu koje povećavaju šanse za mnoge bolesti, kao i za rizik od smrti.

Prethodna istraživanja ukazala su na to da socijalna izolacija kod starijih osoba može povećati rizik od prerane smrti za 14%. Studija Nacionalne akademije Amerike istražuje ćelijske promene u telu zbog kojih čovek postane podložan bolestima i preranoj smrti. Otkriveno je da usamljenost može uticati na proizvodnju belih krvnih zrnaca koja vremenom utiču na imuni sistem.

Istraživanje je zasnovano na rezultatima 141 starije osobe, ali i na istraživanju usamljenosti kod makaki majmuna (visoko socijalne vrste primata). Istraživanje je ispitalo genske ekspresije ćelija imunog sistema (leukocita) koje pomažu organizmu u zaštiti od bakterija i virusa. Ustanovljeno je da leukociti imaju tendenciju za veću ekspresiju gena u inflamaciji, a nižu ekspresiju u antivirusnim dejstvima.

Otkriven je i obrazac predviđanja ekspresije gena za godinu i više dana unapred. Ovaj tip ekspresije gena takođe je i predvideo uticaj usamljenosti za godinu i više dana. Sve to navodi na zaključak da ekspresija gena i usamljenost mogu imati recipročnu vezu, kao i da mogu uticati na druge gene.

Testovi urađeni na makaki majmunima pokazali su sličan obrazac ekspresije gena kao kod ljudi – na kraju dolazi do povećanja inflamatornih gena i smanjenja antivirusnog imuniteta.

Istraživanje pokazuje da usamljeni ljudi imaju slabiji imuni sistem i veći rizik od upala. Njihovo zdravstveno stanje je ranjivije i osećaju se ugroženo.

Suprotno onom što se mislilo, samoća nije normalan deo starenja. Ne samo da život čini bednim već može imati i ozbiljne posledice na fizičko i mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da više od milion starijih ljudi u Americi nije razgovaralo sa prijateljima, komšijama i rođacima više od mesec dana. Ukoliko se ovako nastavi, imaćemo sve veći broj usamljenih starijih osoba.

Studija predlaže potpisivanje peticije kojom bi se pozvala vlada da usamljenost kod starijih osoba prepozna kao ozbiljan zdravstveni problem i pomogne u rešavanju tog problema.

Šta mi možemo učiniti?

Postoji nešto što svi mi možemo uraditi u rešavanju ovog problema: malo više pažnje, razgovora i osmeha uputimo starijim osobama koje srećemo, a znamo da žive same i zaboravljene.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.