Tri roditelja – jedna beba
Velika Britanija je na putu da postane prva zemlja koja će odobriti stvaranje beba koristeći DNK tri osobe.
Novina u ovoj veštačkoj oplodnji jeste u tome što se koristi genetski materijal druge majke kako bi se izbegli nedostaci prave majke, tačnije retka genetska bolest, poznate kao mitohondrijska bolest. Rođenje beba sa neispravnim mitohondrijama predstavlja osnov za ozbiljne probleme kao što su bolesti srca, jetre i respiratorni problemi.
Tehnika veštačke oplodnje podrazumeva prenos genetskog materijala iz jezgra jajeta ili embriona žene koja ima mitohondrijalnu bolest u embrion žene zdravog davaoca čiji je nuklearni DNK uklonjen. To znači da dobijeni embrion ima nuklearni DNK majke i oca, ali mitohondrijski DNK davaoca. Otuda “tri roditelja jedna beba” (“three-parent IVF”).
U Britaniji je pokrenuta debata o ovom pitanju i postoji veliki broj pristalica, ali i veliki broj protivnika. Pristalice su pozdravile odluku kao prekretnicu u progresivnoj medicini, dok protivnici upozoravaju da to može dovesti do tzv. dizajniranih beba.
Konkretno, pristalice smatraju da je nova procedura nada za žene koje nose neku bolest, jer mogu da rode zdravu decu, i da je korak ka razvoju nove tehnike. Mnoge pristalice nadaju se da će ova procedura biti licencirana.
Sa druge strane, protivnik ove procedure, Ser Edvard Li, postavio je pitanje dokle treba da se ide sa modifikacijom i šta se dalje može očekivati. Takođe, hrišćanska grupa navodi da nova tehnika može sprečiti rađanje beba sa mitohondrijalnom bolešću, ali neće izlečiti one koje su već rođene.
Generalni sekretar Društva za zaštitu novorođene dece kaže: ”Tehnika kloniranja može uništiti ili dovesti u sumnju pokušaje da ljudi dobiju dete na drugi način (prirodno ili veštačkom oplodnjom), što diskriminiše one sa neželjenim genetskom kodom.”
Iako sve ovo izgleda kao da se događa naučnofantastičnom svetu, u pitanju je realnost koja se dešava u Britaniji, a sutra možda i kod nas.
Dilema
Pitanje je, laičko ili filozofsko, šta pojedinac podrazumeva pod „željenim ili neželjenim genetskim kodom“ i ko o tome odlučuje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.