Frapantna zloupotreba opijata

Upotreba jakih lekova protiv bolova (opijata) sve više brine zdravstvene radnike širom sveta zbog mogućnosti zloupotrebe radi drogiranja. Prevelika potrošnja takvih lekova u nekim zemljama postaje nacionalna epidemija opoidne zavisnosti.

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Opoidi su klasa moćnih lekova protiv bolova – fentanil, morfin, oksikodon i drugi slični lekovi, a svi navedeni opijati imaju slične efekte kao heroin kod narkomana.

Ozbiljnost situacije pokazuje primer iz Amerike: u poslednjih 20 godina broj korisnika opijata porastao je na više od 200 miliona. Svi korisnici opijate navodno koriste za jake bolove, ali je poznato da je to laž. Nacionalni institut za narkomaniju Amerike navodi da se u poslednjih 13 godina broj smrtnih slučajeva zbog korišćenja opijata više nego utrostručio. Najveći rast smrtnosti zabeležen je 2014. godine, kada je za samo godinu dana stopa smrtnosti porasla za 14%, pri čemu se uzimala u obzir upotreba opijata i heroina.

Velik broj ljudi pokazao je svest o opijatima i njihovoj upotrebi, verujući da zavisnost nije nešto što će zadesiti njih i njihove porodice. Polovina korisnika opijata misli da će neko drugi postati zavisnik, a ne oni (kao što i većina narkomana misli da su se drugi „navukli“, ali ne i oni), dok je 21% zabrinuto za sebe i svoje najmilije.

Podaci pokazuju sledeće:

  • 35% kaže da uzima opijate poslednje tri godine
  • 92% kaže da je tražilo alternativu za ublažavanje bola
  • alternativne lekove koristilo je 80%, lekove na recept lekara 32%, a akupunkturu 25%
  • samo 26% je reklo da su druge opcije bile efikasnije
  • 41% čuva neiskorišćene opijate za eventualnu buduću tegobu
  • 42% ne veruje da će njihovi opijati završiti kod dece ili kod tinejdžera

Mogući problem pacijenata koji uzimaju opijate može biti strah od zavisnosti, pa samim tim i korišćenje manje doze nego što je potrebno, ili mogućnost da lekar prepiše veću dozu opijata nego što je potrebno.

Dosadašnje iskustvo ukazuje na to da 36% prepisanih opijata završi u pogrešnim rukama. Zdravstveni radnici su naveli još neka zapažanja:

  • 99% lekara je zabrinuto za zloupotrebu opijata
  • 88% lekara je do sada u karijeri prepisivalo opijate, a danas više od dve trećine njih izbegava pripisivanje opijata
  • jedna trećina lekara veruje da upotreba opijata lako može biti pokretač za upotrebu heroina ili morfijuma

Većina lekara navodi da prepisuje opijate samo kada je u pitanju jak akutni bol, što je ohrabrujuće, jer je opijat najefikasniji i najmanje rizičan za akutni bol ili bol izazvan karcinomom.

Smatralo se da je bol izazvan karcinomom hroničan, pa je postojao drugačiji pristup. Međutim, danas lekari znaju da je to često neizdrživ bol, pa je upotreba opijata i te kako opravdana.

Na kraju se navodi neophodnost sveobuhvatnog multidiscipliniranog pristupa bolu i tretmanu opijatima. To bi uključilo razliku između fizičkog, psihološkog, socijalnog i hroničnog bola pacijenata, pa samim tim i razliku u količini potrebnih opijata za određenu vrstu bola.

Do tada će zloupotreba opijata biti neminovna i, nažalost, tragična.

Ostavite komentar

Ostavite komentar