Opasnost brzog života

Prof. dr Nenad Ilijevski, vaskularni hirurg, upozorava na opasnosti današnjeg brzog života. Koliko pacijenti slušaju savete koje im svakodnevno kazuje?

prof-dr-Nenad-Ilijevski

Došavši na Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ pre 28 godina, prof. Ilijevski se pita, posle niza operacija i dijagnostičkih procedura, otkud kod nas toliki bolesni ljudi, ne samo od kardiovaskularnih bolesti. To što smo mi toliko iskusni, to je samo zato što imamo toliko bolesnika, kaže prof. dr Ilijevski u intervjuu za emisiju „Mira Adanja-Polak i Vi“ (subotom od 13:00 na RTS1). Ja sam danas doktor, sutra možda pacijent, a sistem moramo svi promeniti u glavi pre nego što se bolest desi, pre nego što rupa postane duboka.

Zar je moguće da se kod nas ne može promeniti svest o neophodnosti preventive, kao i o tome da nema bolesti koja neće pogoditi „baš nas“. Pođimo, za početak, od toga da će možda zadesiti baš nas. Koncepcija medicine mora se svesti na preventivu. Trčimo da popravljamo automobil kad mu samo nešto fali, ne čekamo da mu otpadnu točkovi ili crkne blok motora. Tako bi trebalo da bude i sa zdravljem: moramo učiniti sve što možemo da do bolesti ne dođe, ne smemo kriviti druge, već uvideti šta sami možemo učiniti za svoje zdravlje. Raskalašno se ponašamo, radimo neracionalne stvari i tako dajemo loš primer i svojoj deci i prijateljima.

U današnje vreme nije nimalo lako biti pošten prema sopstvenom telu: teško je naći vremena za šetnju, puno je obaveza, problema, ali moramo naći vreme za neku vrstu fizičke aktivnosti, a nema bolje aktivnosti od šetnje. Za nju moramo naći vremena, pogotovu u velikim gradovima, gde način života melje, svi su pod stresom… Iz urbanih sredina i dolazi najveći broj bolesnika.

Svaki čovek u sebi to mora da prevaziđe kontaktom, jer mi kontakata više nemamo – ne razgovaramo, deca nam sede za kompjuterima, ne pričaju, samo kuckaju u telefone… Šta bi sa rečju? Šta bi sa emocijama? Ako nemate emocije, čemu sve to služi?

Uz sav taj kontakt, potrebno je i malo šetnje. Svako ko želi da bude zdrav, po bilo kom osnovu, ne samo kardiovaskularno, mora izbaciti pušenje.

Kada je reč o našim navikama u ishrani, tu tek ne treba trošiti reči. Čak i čitava naša kultura podrazumeva da moramo da sednemo i nešto da jedemo. Moramo, ali mora li baš toliko i tu vrstu hrane i da li baš mora sve redom. Postoje neka pravila u svakom uzrastu, dobu. Mi tako učimo svoju decu, a ona nemaju livadu na koju će istrčati da igraju fudbal, već su ophrvana školskim i drugim obavezama.

A gde je tu kretanje? Ako se ne krećete, samo stojite, sedite, kako će vaše telo funkcionisati, ono propada i jednog trenutka doći ćete u situaciju da vaše telo ne može da isprati ono što mu mozak šalje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar