Različita lekarska etika

Lekari iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država imaju gotovo identičnu medicinsku obuku, tako da bez problema mogu raditi i u jednoj i u drugoj državi. Pored toga, ove dve zemlje dele zajedničku istoriju, kulturu, a govore i isti jezik.
Međutim, novo istraživanje u kom je učestvovalo više od 25.000 američkih i britanskih lekara otkriva nam da lekari iz ove dve zemlje imaju veoma različite stavove prema nekim etički neprijatnim situacijama.
Izdvojili smo neka pitanja na koja su odgovarali učesnici istraživanja:

  • Da li biste nekada išli protiv odluke porodice nekog pacijenta da se prekine sa lečenjem ako smatrate da postoji šansa da se pacijent oporavi? Pozitivno je odgovorilo 57% britanskih i 23% američkih lekara.
  • Da li je prihvatljivo da se obave “nepotrebne“ procedure zbog nepravilne i nemarne nege pacijenta? Pozitivno je odgovorilo 9% britanskih i 23% američkih lekara.
  • Da li je u redu da se obezbedi intenzivna nega za novorođenče koje će najverovatnije preminuti ili preživeti, ali sa objektivno strašnim kvalitetom života? Pozitivno je odgovorilo 22% britanskih i 34% američkih lekara.
  • Da li biste sakrili informacije od pacijenta o dijagnozi ako smatrate da ćete tako pomoći jačanju njegovog duha. Pozitivno je odgovorilo 14% britanskih i 10% američkih lekara. Da li biste pacijentu dali terapiju za održavanje u životu iako smatrate da je to uzaludno? Pozitivno je odgovorilo 22% britanskih i 35% američkih lekara.
  • Da li bi potpomaganje samoubistva od strane lekara trebalo da bude dozvoljeno u određenim situacijama? Pozitivno je odgovorilo 37% britanskih i 47% američkih lekara.
  • Da li biste obavestili pacijenta koji je pred operacijom da lekar koji treba da je obavi nije dovoljno stručan? Pozitivno je odgovorilo 32% britanskih i 47% američkih lekara.
  • Da li je prihvatljivo da narušite privatnost odnosa između lekara i pacijenata, ako smatrate da zdravstveno stanje tog pacijenta može naškoditi drugima? Pozitivno je odgovorilo 74% britanskih i 63% američkih lekara.
  • Da li ćete ikada odlučiti da oskudne resurse ili skupe zahvate prepustite mlađim pacijentima u odnosu na starije? Pozitivno je odgovorilo 24% britanskih i 27% američkih lekara.

Razlike u stavovima
Istraživanje je sprovedeno tako što su upitnici poslati lekarima iz širokog spektra medicinskih specijalnosti. Ukupno je bilo više od 24.000 popunjenih upitnika iz SAD-a i 940 iz Britanije.
Nekoliko faktora može doprineti razlikama: različiti stavovi prema brizi pacijenata, drugačiji uslovi medicinske odgovornosti, razlika u načinu plaćanja lekara, nacionalni i verski stavovi, odnosi između lekara, pacijenata i članova porodice pacijenata.
Jedna očigledna razlika koja bi mogla uticati na različite stavove jeste to što većina američkih lekara radi samostalno, tj. u privatnim bolnicama, dok je u Velikoj Britaniji većina lekara zaposlena u državnim bolnicama.
Još jedna velika razlika je to što u Britaniji ima mnogo manje slučajeva sudskih parnica zbog neadekvatne nege i greške pri lečenju pacijenata. Odgovornost lekara te zemlje u velikoj meri pokriva bolnica u kojoj rade, dok američki medicinski stručnjaci mnogo više brinu o mogućim sudskim parnicama, jer su novčane kazne za lekare koji rade u privatnim bolnicama ogromne.
Iznenađujuće razlike
Često se smatra da lekari iz Britanije više razmišljaju o troškovima jer većina američkih lekara zaradi više ako pruži više usluga, dok britanski lekari uvek zavise od nacionalnog zdravstvenog budžeta.
I pored svih razlika, stručnjaci smatraju da među odgovorima postoji mnogo više sličnosti nego razlika i da je većina lekara iz obe zemlje na etički nezgodna pitanja odgovorila da “zavisi od situacije do situacije“. To znači da većina lekara svoje odluke donosi pravilno, tj. na osnovu pojedinačnih okolnosti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar