Sekundarna hipertenzija – šta je to?

Sekundarna hipertenzija je visok krvni pritisak koji je izazvan drugim zdravstvenim stanjem kao što su bolesti bubrega, bolesti krvnih sudova i srca ili bolesti endokrinog sistema. Sekundarna hipertenzija može se javiti i tokom trudnoće.

Foto: Ewa Urban/Pixabay.com

Foto: Ewa Urban/Pixabay.com

Sekundarna hipertenzija razlikuje se od uobičajenog visokog krvnog pritiska, primarne hipertenzije ili esencijalne hipertenzije, koja se često naziva jednostavno visok krvni pritisak. Primarna hipertenzija nema jasan uzrok i smatra se da je povezana sa genetikom, lošom ishranom, nedostatkomk fizičke aktivnosti ili da je posledica gojaznosti.

Pravilnim lečenjem sekundarna hipertenzija često može da se kontroliše, kao i visok krvni pritisak, što smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.

Simptomi

Kao ni primarna hipertenzija, ni sekundarna hipertenzija obično nema specifične simptome, čak i ako je krvni pritisak opasno visok.

Dijagnostikovan visok krvni pritisak, koji ima neki od ovih znakova, može ukazivati na sekundarnu hipertenziju:

  • visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 milimetara živinog stuba ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak preko 120 milimetara živinog stuba
  • iznenadni visok krvni pritisak pre 30 godina starosti ili posle 55 godina starosti
  • nema porodične istorije visokog krvnog pritiska
  • nema gojaznosti

Kada se javiti lekaru?

Ako imate hronične bolesti koje mogu da izazovu sekundarnu hipertenzijue, potrebno je krvni pritisak proveravati češće. Pitajte svog lekara koliko često da proveravate krvni pritisak.

Uzroci

Niz uslova može izazvati sekundarnu hipertenziju:

Dijabetes – može da ošteti bubrege i dovede do povišenog krvnog pritiska.
Policistične bolesti bubrega
– sprečavaju bubrege od normalno rade.
Glomerularne bolesti.
– kada „bubrežni filteri“ (glomeruli) ne mogu normalno da rade.
Renovaskularna hipertenzija
– ovaj tip hipertenzije uzrokovan je sužavanjem (stenoza) jedne ili obe arterije koje vode do bubrega.
Kušingov sindrom i tumor nadbubrežne žlezde
– mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska.
Problemi štitaste žlezde
– kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona ili proizvodi previše hormona, može se javiti visok krvni pritisak.
Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlezda luči previše paratireoidnog hormona, to izaziva porast krvnog pritiska.
Suženje (koarktacija) aorte
– suženje aorte na nekim delovima podiže krvni pritisak.
Apnea – često obeležena teškim hrkanjem i otežanim disanjem tokom spavanja – otežava snabdevanje kiseonikom.
Gojaznost otežava snabdevanje krvnih sudova
i stvara dodatni pritisak na zidove arterija.
Trudnoća
– može pogoršati postojeći visok krvni pritisak.
Lekovi protiv
bolova, neke kontraceptivne pilule, antidepresivi i lekovi koji se koriste posle transplantacije, ali i droge i neka stimulativna sredstva – mogu pogoršati krvni pritisak kod nekih ljudi.

Faktori rizika za sekundarnu hipertenziju

Najveći faktori rizika koji mogu da izazovu visok krvni pritisak jesu bolesti bubrega, arterija, srca ili endokrinog sistema.

Komplikacije

Sekundarna hipertenzija može pogoršati osnovno zdravstveno stanje i izazvati:

  • oštećenje arterija – može dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili drugih komplikacija
  • aneurizmu ili slabljenjekrvnih sudova
  • srčanu insuficijenciju, odnosno nepravilno „pumpanje krvi“ kroz krvne sudove
  • slabljenje i sužavanje krvnih sudova u bubrezima
  • zgusnute ili sužene krvne sudove u očima i oštećenje vida
  • poremećaja metabolizma
  • probleme sa pamćenjem i razumevanjem

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar