Simptomi šizofrenije

O ovoj mentalnoj bolesti ponekad imamo pogrešnu predstavu, zasnovanu uglavnom na površnim televizijskim filmovima. Stručnjaci kažu da se šizofrenija manifestuje sledećim simptomima i načinima ponašanja:

  • povlačenjem iz društva
  • depersonalizacijom, intenzivnom anksioznošću i nerealnim odnosom prema svetu i ljudima
  • gubitkom apetita
  • nevođenjem brige o ličnoj higijeni
  • halucinacijama (osoba čuje glasove i vidi slike koji ne postoje)
  • zabludama raznih vrsta
  • osećajem da je obolela osoba pod vlašću nepoznatih sila

Osoba obolela od šizofrenije neće pokazivati sve ove simptome, već neke od njih. U nekim slučajevima, bolest može biti očigledna po bizarnom ponašanju obolelog. Na primer, šizofreničar se može umotati u aluminijumsku foliju u uverenju da će ga to spasti od prodiranja zloćudnih talasa u njegov mozak.
Ova bolest može varirati, dok se obolela osoba bori da je stavi pod svoju kontrolu. Kada je bolest na vrhuncu, ona može biti očigledna po alogičnim rečeničnim konstrukcijama. Neželjena posledica šizofrenije može biti i nekontrolisani bes i nasilje. Šizofreničari mogu imati i pasivne faze bolesti, kada im je "sve ravno", deluju nepokretno i neemotivno. To su dva ekstrema u okviru kojih se odvija ponašanje obolelog od šizofrenije. To ponašanje može biti predviljivo i nepredvidljivo.
Sada ćemo detaljnije pobrojati simptome, svrstane po grupama:
Aktivni simptomi: osoba čuje glasove, oseća se kao da je pod konstantnom prismotrom, izgovara novostvorene reči bez značenja.
Pasivni simptomi: socijalno povlačenje, teškoće u izražavanju emocija, teškoće o osnovnom vođenju računa o sebi, nesposobnost da se oseti zadovoljstvo (ove simptome ponakad posmatrači pogrešno nazivaju lenjošću).
Kognitivni simptomi: teškoće u procesiranju informacija, u razumevanju okoline, kao i u pamćenju jednostavnih zadataka.
Afektivni simptomi: primetna depresija; veliki je broj suicidalnih pokušaja među šizofreničarima.
Da objasnimo neke od ovih simptoma. Ponekad se kod šizofreničara javlja potpuni nedostatak interesovanja za socijalni život, praćen neizražavanjem emocija i hladnom pojavom. Kada je reč o halucinacijama, osoba može imati snažan doživljaj bića ili predmeta koji su stvarni samo za njega. Na primer, šizofreničar može gledati u senku, a doživeti je kao realnu osobu.

Povezani članci

6 komentara

  1. Nataša Savić kaže:

    Šizofrenija nije ništa drugo do opsednutost demonima, ali savremena nauka se ne bavi time na taj način, ne bavi se uzrocima, već simptomima i nagađanjima. Ne traže lek u hrišćanskoj veri, već u hemiji.

  2. Helena Ristić kaže:

    Radim neko mini istaživanje u vezi sa šizofrenijom i načinom na koji se ona manifestuje, imam pitanje – da li je moguće, od prevelike tuge za nekom osobom koje više nema, imati halucinacije da je još uvek tu, a da osoba koja ih doživljava pati od šizofrenije? I da li mi možete stručno objasniti kako je to zapravo moguće.
    Hvala unapred.

  3. Sasa Bacelj kaže:

    Psychosis schizoaffectiva,typus depressivus F25.1, koje je najbolje lečenje za navedenu bolest?

  4. Marimar Mitić kaže:

    Moj brat možda boluje od šizofrenije, još uvek nije tačno utvrđeno zato što je narkoman pa se ne zna da l’ je to od droge ili je oboleo. Muž me često krivi zbog toga, plaši se da nam sin ne nasledi šizofreniju. Zanima me da li je to nasledno ili ne. Niko u našoj familiji nije imao tu bolest.

  5. Nayoko Himuro kaže:

    Slažem se sa prethodnim komentarom. Ako ćemo tako, onda je svaka druga osoba na svetu šizofreničar i, na primer, mnogi muzičari su onda šizofreničari jer se mnoge njihove pesme svode na depresivnost, to da čuju glasove, idu u nerealan svet itd. I nije mi jasno da li je ta bolest nasledna, usled čega nastaje? Hvala unapred :D

  6. Marija A kaže:

    Mislim da je nedovoljno informacija da bi se objasnila šizofrenija. Zbog jako loših uslova u kojima mnogi žive, uglavnom je većina u nekom vidu depresije koja ima slične simptome: povlačenje iz društva, nezainteresovanost usled nesposobnosti da nađe rešenje, npr. da nađe posao. Pretpostavimo da je danas jako puno ljudi koji imaju baš taj problem, izgube nadu zbog stalnog odbijanja. Zbog tih stresova normalno je i da brzo poživčane i burno reaguju. Ovaj komenar se odnosi samo na takozvanu pasivnu šizofreniju. Aktivna, koja se manifestuje primerom koji ste naveli – da se umotava u foliju, to je već očigledna šizofrenija i na to nemam komentar.

Ostavite komentar