Počela komemoracija Miloradu Mandiću

Članovi porodice i veliki broj prijatelja i kolega glumca Milorada Mandića Mande okupili su se danas u Narodnom pozorištu u Beogradu kako bi se oprostili od njega.

Foto: Beta

Foto: Beta

Komemoracija u prepunom pozorištu počela je pesmom „S one strane duge“ i scenama iz predstava, filmova, prikazivanjem privatnih fotografija.

Na početku komemoracije prisutnima se obratio Milan Karadžić koji je rekao da će Manda trajati među nama zauvek.

“Kada je igrao svoju prvu ulogu nisam mogao ni da sanjam da će biti ovakav glumac. Sve uloge igrao je za ljude, decu i sve one koji su znali kakav je glumac. Mi znamo sve cene koje je morao da plaća u Buhi i oko Buhe, živeo je živote svih nas, zapostavljajući svoj. Svaku ulogu koja mu je poverena odigrao je briljantno. Sve može i ume Manda. U sve što radi verujemo, sem u njegovu smrt. Tvoj ostanak s nama je poetska istina”, rekao je Karadžić.

Goran jevtić se od Mande oprostio rečima: “Stalno je bio nasmejan i stalno mu je bilo važno da smo mi dobro. Ta briga za nas napravila je čvrstu porodicu. Mi smo radili sve kako bi ti rekao , nadam se da nećeš biti ljut. I kada završimo pozorište, ostaće nam da se sećamo tebe. Hvala za sve što si učinio za nas, ti si naš kapetan i bez obzira što si poslednjeg odigrao kapetana Kuku nema veze, jer ti si najveći Petar Pan od svih nas. Putuj kapetane, nećemo te izneveriti, večno ti hvala i volimo te“.

Glumica Anica Dobra istakla je da je Manda bio njen drug još od školskih dana.

“Započeli smo karijere zajedno u filmu „Već viđeno“. Dogovorili smo se da se ljubimo u filmu takozvanom „Mandinom tehnikom“, muljanje na prazno,a nakon toga mi je šapnuo: „Nemoj sad da pričaš da se nismo ljubili”.

Ona je rekla da „čak i ova banalna crtica iz života govori o tome koliko je Manda brinuo više o drugima nego o sebi“

“Potom nam je film „Ivkova slava“dao njegovu omiljenu pesmu „Nesanica“. Hajde, prijatelji, da ga se setimo kad god je čujemo i da se setimo da se sada odmara. Poslednji put smo se sreli ispred pozorišta. Tako mi je srčano pričao o jednom stepeniku u Buhi, kako je želeo da ga postavi da bi scenografija mogla lakše da se unosi, a nisu mu ga dali. Život nije lak za one koji sanjaju, a to je naš Manda. Imati meko srce u današnjem svetu je hrabrost. Nosio je istinu u svojim plavim očima. Mando hvala ti što si čuvao nas i izvini što nismo čuvali tebe “, rekla je Anica Dobra.

Komemoraciji prisustvuju i državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, gradski menadžer Goran Vesić.

Manda će biti sahranjen danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 13.30 u Crkvi Svetog Nikole.

Milorad Mandić Manda (1961-2016) preminuo je u sredu, nakon što mu je pozlilo tokom izvođenja predstave „Petar Pan“ u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“.

„Manda je zaspao u kostimu Kapetana Kuke, ali mi znamo da je on bio Petar Pan, večiti dečak koji je mnogo želeo, mnogo sanjao i koji je neprestano leteo. Zato ipak i dalje ne verujemo da nije više sa nama, i obraćamo mu se direktno, jer znamo da može da nas čuje: Mando, hvala ti, volimo te i čuvaćemo te! I čuvaćemo naše pozorište“, napisao je povodom iznenadne smrti svog upravnika ansambl pozorišta „Boško Buha“.

Od Mandića su se prethodnih dana oprštale kolege i prijatelji sa nevericom primajući vest o njegovoj preranoj smrti.

„Milorad Mandić – Manda bio je izuzetan, neponovljiv i veliki majstor glumačke umetnosti“, istkla je ekipa serije „Selo gori, a baba se češlja“ na čelu sa rediteljem i glumcem Radošom Bajićem.

Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović će pamtiti Mandića po optimizmu i vedrini koje je iskazivao pri svakom susretu.

Voljeni Manda bio je heroj detinstva glumca Bojana Perića, ali i generacija dece koja su odrastala uz njegovu emisiju „S one strane duge“ i pozorišne predstave. Rečima „s one strane tuge“ Branislav Trifunović izrazio je svoje žaljenje za kolegom, a glumica Marijana Mićić napisala je na svom tviter profilu: „Bože, ima li kraja?!“, aludirajući na činjenicu da su nas u kratkom vremenskom periodu napustili i Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović i Marinko Madžgalj.

Mandić je rođen 3. maja 1961. na Dušanovcu, a odrastao je na Novom Beogradu. Diplomirao je glumu na Fakultteu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Kao mlad glumac igrao je u seriji „Vuk Karadžić“ pored Mikija Manojlovića i Aleksandra Berčeka, a tada ga je, kako je jednom prilikom rekao, reditelj te monumentalne serije Đorđe Kadijević, naučio da samo onaj ko čeka može da se bavi glumom.

On je dočekao brojne uloge u filmu, seriji i pozorištu, među kojima će se pamtiti njegovi likovi i replike u filmovima „Lepa sela, lepo gore“, „Ivkova slava“, „Mrtav ladan“, „Pljačka Trećeg rajha“, „Točkovi“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Braća po materi“, te u serijama „Selo gori, a baba se češlja“, „Ravna gora“, „Jagodići“, „Bolji život“.

Vodeći popularni šou „S one strane duge“, tokom devedesetih godina, postao je televizijska ikona za decu, koju je opčinio pitanjem „Da li si se zaljubiška?“, a na koju je trebalo odgovoriti sa „tamba“ ili „lamba“, odnosno da ili ne.

Gluma je za Mandića bila beskrajno traganje za pravom merom kojom će graditi lik koji tumači, a aplauz publike, komentar slučajnog prolaznika doživljavao je kao nešto što puni baterije glumca.

„Po meni je suština da napraviš nešto što će da ostane generacijama. Ne kao uzor ili ikona, nego da bude ideja na kojoj će se posle graditi. I kao čovek i kao glumac moram da budem iskren i otvoren, nema nikakvih tajni, nema skrivenih namera. Biti licemer u ovom poslu je katastrofa. Ili ga radiš ili ne radiš. Kad me sretne neko ko je pre dvadeset godina pratio dečju emisiju koju sam radio, prvo me zabrine koliko sam mator, a onda me vrati u to vreme kad sam bio mlad, i bude mi drago. Vidim da je i on zapamtio nešto, jer sam nesebično delio svoja iskustva sa svima,“ napisao je Mandić o sebi.

Na svojoj matičnoj i na mnogim drugim scenama odigrao je više od 30 pozorišnih komada, snimio preko 20 igranih filmova i više od 15 TV serijala.

Pored godišnjih nagrada svoje kuće, dobitnik je i Zlatnog ćurana na festivalu „Dani komedije“ u Jagodini, dve nagrade „Joakim Vujuć“, Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Beograda, a 6. juna ove godine mu je dodeljena Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar