Lekari po svetskim kongresima, a bolnice…

Ministar zdravlja naredio direktorima kliničkih centara da odmah pošalju najbolje i najiskusnije lekare u opšte bolnice po Srbiji i da mu do srede proslede izveštaje.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kako će izgledati „interventna pomoć” zdravstvu u unutrašnjosti Srbije, gde je po oceni ministra zdravlja „stanje alarmantno”, dr Zlatibor Lonar objasnio je juče na sastanku sa direktorima svih kliničkih centara.

Ministar im je naredio da naprave raspored po kojem će već od danas najiskusniji i najbolji lekari odlaziti u opšte bolnice po unutrašnjosti, da tamo budu dva do tri dana i utvrde kako se građani leče i da li se poštuju procedure koje obezbeđuju bezbedan i efikasan zdravstveni tretman. Lončar im je poručio da je smrt osmogodišnjeg dečaka iz Loznice „kap koja je prelila čašu i da tako više ne može”.

„Ne mogu više da slušam priče kako je sve u redu, kako je sve super, samo je potrebno da što više putujemo, da bude što više tendera, više opreme. Koja je oprema falila da se ovo ne desi, šta to nije nabavljeno”, upitao je juče Lončar, uz zahtev da mu preko direktora kliničkih centara već do srede stignu prvi izveštaji o stanju koje su lekari poslati u inspekciju zatekli.

Da ironija bude veća, ministar zdravlja je pre mesec dana posetio Opštu bolnicu u Loznici i tom prilikom tražio da lekari drže zajedničke konzilijume, da se ne svađaju i da prevaziđu privatne netrpeljivosti, kao i da se poboljša komunikacija sa pacijentima.

Na jučerašnjem sastanku ministar je direktorima klinika poručio: „Idite sada na surčinski aerodrom i tamo ćete zateći najviše lekara”, aludirajući kako je ovo doba godine udarno za putovanja na medicinske kongrese u inostranstvo, a da u bolnicama jedva da ostane pokoji doktor.

Poslednji tragični slučaj u Loznici samo je jedan u nizu primera pogrešnih lečenja pacijenata u zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti, a koji se onda završe tragično u Beogradu.

Na jučerašnjem sastanku ministar Lončar je direktorima klinika poručio: „Idite sada na surčinski aerodrom i tamo ćete zateći najviše lekara”, aludirajući da je ovo udarno doba godine za putovanja na stručne skupove u inostranstvu
Već godinama svakog petka iz unutrašnjosti put beogradskih klinika kreću karavani pacijenata. Dežurni lekari petkom po podne i vikendom u Univerzitetskoj dečjoj klinici ili Institutu za majku i  dete već znaju kako ih tegobna dežurstva čekaju. Znaju da im kolege iz unutrašnjosti petkom ciljano šalju najteže slučajeve, da se ne bi sami tokom vikenda suočili sa mogućim komplikacijama.

Da je krajnje dramatična situacija čak i u pedijatriji, ključnoj oblasti u zdravstvenom sistemu, prošle nedelje je upozorio dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Obelodanio je da u 31 domu zdravlja radi samo po jedan pedijatar, a neki uopšte i nemaju tog specijalistu! Dr Panić, inače anesteziolog po struci, upozorio je da lekarima u unutrašnjosti nedostaje mnogo toga, a kao primer je naveo kraljevačku bolnicu u kojoj radi, gde nema jednog važnog medikamenta koji omogućava bezbednu anesteziju.

Da je lekarima u unutrašnjosti potrebna pomoć kolega iz glavnog grada ili većih medicinskih centara – shvatili su pojedini uticajni lekari i pre jučerašnje naredbe ministra zdravlja. Akademik prof. dr Zoran Krivokapić, naš poznati hirurg koloproktolog, u tačno 50 opštih bolnica u Srbiji – od Surdulice i Vranja do Subotice i Sombora – demonstrirao je kako se operišu i najsloženiji slučajevi raka debelog creva.

– Kada smo 1997. osnovali Udruženje koloproktologa Srbije sa idejom da unapredimo ove operacije, shvatili smo da moramo da odlazimo u male gradove po Srbiji i operišemo „na licu mesta”. To je mala žrtva, a velika dobit: zahvaljujući tome, danas su hirurzi u mnogim centrima odlično obučeni da operišu rak debelog creva. Ipak i dalje četvrtkom i petkom na našu kliniku i u ambulantu stiže veliki broj nenajavljenih, najtežih bolesnika iz unutrašnjosti. Ne znam šta je razlog tome, ali to svakako nije dobro – kaže dr Krivokapić, načelnik odeljenja na Prvoj hirurškoj klinici KCS u Beogradu.

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg i nekadašnji direktor KCS, koji je pre dve godine ustalasao javnost izjavom u intervju „Politici” da nema dobrog lečenja bez jake veze, kao i da postoji jedva desetak kardiologa na koje on može stručno da se osloni, takođe je jedan od retkih hirurga koji je shvatio da kvalitetna medicina ne sme da bude privilegija Beograda. Sa svojim timom je u prethodne dve godine uspeo da na noge postavi samostalan rad kardiohirurga u Nišu, a sada intenzivno obučavaju i užičke hirurge.

– Znanje i iskustvo hirurga mora da se širi i u tome moramo da budemo uporni, hirurga iz Beograda ne sme da mrzi da putuje u Niš i da tamo operiše. Ako to mogu da radim ja u mojim godinama, mogu i mlađi. Loši lekari u unutrašnjosti, ali i u Beogradu, deo su stare priče zbog koje su me napali posle intervjua u „Politici”, ali ponavljam: opao je kvalitet studiranja na medicinskim fakultetima, kao i kvalitet obuka i specijalizacija – izjavio je juče za naš list dr Miljko Ristić.

Odsustvo dok se „ne slegne prašina”
Komisija za unutrašnji stručni nadzor u lozničkoj bolnici, koju čine zaposleni te zdravstvene ustanove, već je utvrdila niz ozbiljnih propusta u vođenju dokumentacije. Međutim, osmogodišnji dečak nije preminuo zbog grešaka u evidentiranju u zdravstvenom kartonu, već zbog ozbiljnih propusta u lečenju.

Ministar Lončar je najavio kako će u pomenutom slučaju Sud časti Lekarske komore Srbije razmatrati sve okolnosti i doneti odluku o oduzimanju lekarske licence onima za koje se utvrdi da su krivi. Međutim, Sud časti nije nikakav „preki sud”: licenca se lekaru može oduzeti trajno ili privremeno tek nakon pravosnažne presude. Do tada, po zakonu niko ne može tavom lekaru ukinuti ustavno pravo na rad. Najčešće se „preki sudija” pojavi u vidu direktora zdravstvene ustanove, koji lekaru za koga se sumnja da je napravio grešku savetuje da uzme bolovanje, godišnji odmor i da se jedno vreme ne pojavljuje u javnosti (naročito u manjim gradovima) dok se „ne slegne prašina”.

Autor: Olivera Popović, Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar