Prerano „mi“

Upoznate nekog novog ili neku novu. Započnete vezu s njima i vrlo brzo počnete da govorite u prvom licu množine: mi planiramo ovo, mi smo uradili ono… Posle nekog vremena se uplašite – i to od tog istog „mi“ s kojim ste sami započeli. Počnete da se osećate klaustrofobično, veza vas guši, nedostaje vam sloboda – i pobegnete iz veze glavom bez obzira. Ovakav slučaj nije vam se desio jednom – praktično sve vaše veze idu po tom obrascu. Vrlo brzo počnete s „mi“, kao da planirate jako dugu vezu, ali vam sve veze ispadnu jako kratke.
Ako se prepoznajete u prethodnoj priči, možda će vas utešiti to što niste jedini s ovakvim vezama. Nije vas utešilo? Radije biste da saznate šta da učinite povodom toga? Evo nekih predloga.
Očigledan savet bio bi da malo usporite s entuzijazmom na početku veze. Iz toga što vrlo brzo počinjete da koristite prvo lice množine u govoru jasno je da želite da se što pre osetite delom veze, da vam se ne dopada ideja solo života, da želite da se uskladite s partnerom. To je sve super, ali bi trebalo da zapamtite da vam je određena doza samostalnosti neophodna (setite se toga odmah, a ne tek kada vas uplaši bliskost s partnerom/partnerkom), i da te samostalnosti ne morate da se odričete, sve i da se sutra venčavate i da ćete do kraja života živeti s osobom s kojom ste u vezi.
Pored toga što ćete malo sačekati pre nego što počnete da govorite „mi“, dobro bi bilo da odmah razmislite o onome što vam je bitno u životu van veze i što biste i u vezi želeli da zadržite – stvari kao što su viđanje s prijateljicama i prijateljima, treninzi ili časovi na koje idete, hobi… Ono što vam je zaista bitno obavezno zadržite u nedeljnom ili mesečnom rasporedu i kad se upustite u vezu; recimo, ako se četvrtkom viđate na kafi s prijateljicama, nemojte to otkazivati zbog viđenja s novim partnerom – uvrstite partnera u svoj raspored tako da u vašem životu ostane vremena i za sve ostalo što vam pruža zadovoljstvo. Na taj način, neće doći do klaustrofobičnog osećaja, jer ni u jednom trenutku nećete izgubiti svoju samostalnost niti ono do čega vam je stalo, a što nije deo veze.
Moguće je da će s vremenom doći do toga da vam se, recimo, viđenja s prijateljima prorede (mada nipošto ne bi smela da prestanu) – ali, ako se samo malo obazrivije upustite u vezu, do toga će doći onda kad vi to sami zaista budete želeli, kada vam stvarno postane veće uživanje da veče provedete s voljenom osobom nego da odete na još jednu kafu ili pivo. Do tada, život će vam manje-više biti onakav na kakav ste navikli i kakav vam se dopada. Dakle, samo polako i biće sve u redu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar