Britanci prave repliku kompjutera Edsac

Foto: Beta

Grupa volontera u Velikoj Britaniji, po šupama i tavanima, radi na replici kompjutera Edsac iz 1949, jednog od prvih britanskih kompjutera, preneo je danas Bi-Bi-Si (BBC).

Pionir kompjuterskog programiranja Moris Vilks osmislio je Edsac (Electronic Delay Storage Automatic Calculator) na osnovu jednog teksta naučnika Džona fon Nojmana. Edsac je pomogao dvojici naučnika s Kembridža da dobiju Nobelovu nagradu.

„Probleme koji su rešavali nisu bili praktični za ručne metode računanja“, rekao je Džejms Bar, jedan od veterana koji rade na replici Edsaca.

Graditelji novog Edsaca se, međutim, suočavaju s problemima kako napraviti taj komjuter, pošto je većina nacrta za taj komjuter izgubljena, a čak i da su nadjeni, ne bi pomogli mnogo, budući da je mašina prepravljana u toku izrade.

Jedan od najvećih problema je kako žicama povezati razne delove Edsaca, rekao je Bar, koji je na Kembridžu studirao kod Vilksa i drugih koji su radili na prvom Edsacu.

Projekat za pravljenje Edsaca je pokrenut kako bi se popunile praznine u znaju kako su pravljeni prvi kompjuteri i kako su radili.

Po završetku, replika će biti izložena u Nacionalnom muzeju računarstva u Blečli parku, gde su bili britanski obaveštajci u Drugom svetskom ratu uz pomoć kompjutera Alana Tjuringa razbijali šifre nemačke „enigme“.

U prvoj fazi rekonstrukcije su proučavane fotografije gotovog Edsaca kako bi volonteri pokušali da shvate kako je povezano 3.000 elektronskih cevi u logička kola koja su omogućila kompjutacionu moć naprave.

Bar je rekao da mu je trebalo pet godina da shvati kako je mašina funkcionisala, posle čega su na scenu došle šupe i tavani – trebalo je napraviti 140 okvira za elektronske cevi – svaki 80 centimetara dugačak i 60 centimetara širok, snabdevenih priključcima i raznim žicama.

Povezivanje žica toliko mentalno iscrpljuje, da ljudi koji rade na tome mogu da rade najviše par sati, rekao je Bar.

„Nisam znao u šta ulazim kada sam se prijavio, ali volim ovo“, rekao je Bar koji se uključio u projekat pošto je video oglas u muzeju u Blečli parku.

Zasad je 60 odsto okvira završeno i polako počinje sledeća faza – spajanje zasebnih delova.

U fazi povezivanja se koriste orudja koja nije bila dostupnu Vilksu, rekao je projekat menadžer Endrju Herbert, dodajući da se moderno računarstvo koristi za isprobavanje posleratne elektronike.

„Nadamo se da ćemo do leta sledeće godine imati mašinu koja radi“, rekao je Herbert.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar