Pobediti usamljenost
Statistike pokazuju da se osam odsto žena oseća usamljeno. Usamljenost nije nemoguće pobediti, ali je prethodno neophodno ne bežati od problema, koji god metod bekstva da se upotrebljava.
O kakvim se metodima bežanja od problema radi? Najrazličitijim. Jedan od najčešćih jeste nepriznavanje da problem uopšte postoji. Osećanje usamljenosti možete meriti na osnovu intenziteta i učestalosti – ako se često osećate pomalo usamljeno, to nije problem, ali ako se često osećate jako usamljeno, to već jeste problem, makar sebi i govorile da vam je sasvim dobro samima. Postoje osobe koje su u stanju da uživaju u tome što su najveći deo vremena same, ali da li ste zaista među njima ili se samo zavaravate da je tako, kako ne biste morale sebi da priznate da ste usamljene i da ne znate šta povodom toga da preduzmete?
Još jedan čest metod bežanja od problema usamljenosti jeste gledanje televizije. Tačno je da vas gledanje televizijskog programa može nakratko zamajati i tako vam skrenuti misli s problema, ali vam to neće rešiti problem. Samo će ga pogoršati, jer ste, dok gledate televiziju, u potpunosti neproduktivni, ništa ne radite kako biste pronašle društvo koje želite. Televizija vas sprečava da uspostavite nove odnose, kao i da produbite već postojeće.
Šta vam je činiti? Razmislite o svom položaju, preispitajte svoja očekivanja, razradite strategiju za rešavanje problema i sprovedite tu strategiju u delo. Vaša sopstvena očekivanja vam tu mogu biti prvi kamen spoticanja – nemali broj usamljenih osoba ne održava ni one odnose koje već ima, jer ti odnosi ne odražavaju njihova očekivanja. A očekivanja mogu da budu nerealna. Socijalni odnosi poput onih u telenovelama ne postoje u stvarnosti.
Da bi se uspostavili dobri socijalni odnosi, neophodna je emocionalna inteligencija, što znači da treba biti svestan sopstvenih osećanja i znati kako da ta osećanja pravilno protumačiti. Samo tako je moguće razumeti i osećanja drugih ljudi, kao i način na koji se izražavaju (recimo, da to što neka osoba govori glasno ne mora da znači da je nevaspitana niti da je iznervirana, već da to može biti njen uobičajen način komunikacije).
Jednom kada znate tačno kakva poznanstva želite i kada umete da shvatite tuđe emocije i ponašanje, pronalaženje poznanika kakve želite postaje znatno olakšano – osećate se kao da instinktivno prepoznajete takve ljude kada ih negde sretnete (na radnom mestu, u kafiću, na nečijoj slavi, čak i u redu u pošti…). Time je već pola problema rešeno – preostaje vam da priđete tim ljudima, počnete razgovor s njima i pustite da se stvari razvijaju dalje. Vaš „instinkt“ neće uvek biti uspešan, ali iznenađujuće često hoće, pa ćete steći nov krug poznanika koji će vas zanimati i s kojima se nećete osećati usamljeno.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.