Sećanje na drage zalogaje


Šta najviše volite da jedete? Nešto slano, slatko, mekano, krckavo, kremasto? Svi znamo kakva nam se hrana najviše dopada. Ono čega najčešće nismo svesni jeste to da nam se baš ta-i-ta hrana dopada ne samo zbog ukusa već i zato što je povezujemo s nekim prijatnim iskustvima iz ranog detinjstva ili možda i iz nekog kasnijeg perioda. Evo kakva se hrana najčešće povezuje s kojim periodom, s kojim emocijama i s kojom vrstom sećanja.
Mekana hrana: s njom se uglavnom povezuje osećaj nežnosti. Naime, u toku bolesti, kao i neposredno nakon nje, deci se daje mekana hrana, kao što je pire od krompira ili jabuka, izgnječeno voće i slično. Zato se s ovakvom vrste hrane povezuje osećaj nežnosti, naročite pažnje, topline… Sad, u slučaju da ste kao mali jako često bili bolesni i jako često morali da jedete takvu hranu, možda vam ona i neće izazvati prijatan osećaj, već će vas navesti da se osetite slabo, bespomoćno i zavisno.
Slatko: deca često slatkiše dobijaju kao nagradu – kada su dobra, dobiju bombonu, komadić čokolade, kolača, a kada su "loša", uskrati im se, recimo, komad torte. Zato je jesti slatko povratak u bezbrižnost detinjstva, u vreme kada nikakva velika odgovornost nije postojala. Jesti slatko je uteha kada ste pretrpani problemima koje sve same, ili uz nečiju delimičnu pomoć, morate da rešite.
Slano već počinje da liči na odrastanje. Taj ukus se zavoli kasnije i povezuje se s početkom osećaja osamostaljivanja. So, inače, u skoro svim kulturama simbolizuje mudrost zrelog doba. Za slanom hranom naročito posežemo kada nam je pojačano potreban osećaj zrelosti i sposobnosti da izađemo na kraj s problemima.
Ljuto je poslednji ukus u kome naučimo da uživamo, ako uopšte naučimo da uživamo u njemu. To je poslednji ukus koji upoznamo. Uživanje u ljutom, u tom svojevrsnom ataku na naša čula, delom je buntovništvo, a delom osećaj uživanja u samostalnosti i nezavisnosti. Takođe je i nešto novo, zabranjeno, nepoznato – izazov.

Ostavite komentar

Ostavite komentar