Velik broj tinejdžera i tinejdžerki voleo bi da ih smatraju "kul" osobama, voleli bi da budu popularni. Tu nema ničeg lošeg. Međutim, loše je kad neko očajnički pokušava da bude nešto što nije, u želji da tako ispadne "kul" – takve osobe ne deluju "kul", već očajno.
Viđali ste takve, sigurno. Pokušavaju da budu popularni tako što će nositi određenu garderobu, slušati određenu muziku, ponašati se na određen način… Sve je to lažno, i to se oseća, kao što se oseća i da se previše trude, i da ispadaju smešni. A čemu to? Da bi bili "kul"? Da bi bili popularni među onima s kojima zapravo nemaju baš mnogo zajedničkog?
Znatno je bolje biti svoj. Nositi odeću kakva se vama dopada, bila firmirana ili ne, važno je da se vi u njoj dobro osećate i da vama (a ne premršavom modelu iz časopisa) dobro stoji. Muzika? Zašto slušati ili se pretvarati da slušate nešto što vam se ne dopada i što vam ništa ne znači ako umesto toga možete da slušate ono što vi volite, i da u tome što slušate uživate? Slično je i s isfoliranim ponašanjem; "iz aviona" se vidi da je u pitanju lažnjak. Osoba koja se iskreno nasmeje (ili iskreno nekad progunđa) uvek je simpatičnija od one koja se folira.
I šta biste dobili očajničkim pokušavanjem da ispadnete "kul"? Svakako ne to da neko stvarno za vas misli da ste "kul" osoba. Svakako ne pravu popularnost. Znatno je verovatnije da će za nekog ko se tako ponaša ljudi misliti da je u pitanju očajnik/očajnica – i biće u pravu.
Budite svoji. Samo tako ćete moći da se zaista približite onima s kojima imate nešto zajedničko – i nećete se ponižavati dodvoravanjem nekakvom zamišljenom ukusu i zamišljenim trendovima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.