Ben Želun: Biti moderan znači razdvojiti politiku od religije

BEOGRAD – Gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u ime počasnog gosta Krajevine Maroko, danas je bio jedan od najznačajnijih savremenih frankofonih pisaca Tahar Ben Želun koji je sa Miroljubom Stojanovićem razgovarao o tome šta danas znači biti nacionalni pisac, šta znači biti moderan, kolika je moć knjige, o mržnji, strahu, islamu, Magrebu i Zapadu.

Knjige jednog od najpopularnijih pisaca postkolonijalne Severne Afrike, dobitnika „Gonkurove“ nagrade, pesnika i proznaog autora, u Srbiji su objavili „Klio“ („Brak iz zadovoljstva“) i „Laguna“ („Sveta noć“ i „Dete od peska“).

„Drago mi je da sam ovde. Svog prvog prevodioca, koji je pre 40 godina preveo moje pesme, sreo sam pre nekoliko dana, a reč je o prevodu na srpski jezik. To je ono najlepše za jednog pisca“, rekao je Ben Želun na početku razgovora u punoj sali „Borislav Pekić“.

S obzirom da potiče iz Maroka, a da više od četiri decenije živi u Francuskoj, kaže da ga stalno pitaju da li je Marokanac ili Francuz, a on se onda pozove na jednog japanskog autora koji je rekao da je Japanac čije je pisanje univerzalno.

„Moje knjige se prevode na toliko mnogo jezika. Teme su marokanske kada pišem o Maroku, u Francuskoj sam pisao eseje o rasizmu, ali kada želim da budem kreativan okrećem se Maroku, zanimljivoj naciji čvrstog identiteta i lepe istorije. Ja sam Marokanac i Japanac“, rekao je Ben Želun.

Za njega nacionalni pisac je onaj koji piše o svojoj zemlji, zato je on u Meksiku čitao Karlosa Fuentesa, a u Argentini Borhesa. „Pisac je svedok svog vremena“, dodao je.

Kaže da u Maroku 80 posto književnika piše na arapskom, a 20 posto na francuskom, ali da oni koji pišu na arapskom trpe posledice svega što se dešava u arapskom svetu.

„Prevesti knjigu znači priznati je, a kultura arapskog sveta trpi neku vrstu odbacivanja jer se misli da zbog terorizma arapski pisci nemaju šta da kažu. Iako je arapski svetski jezik, on ne može da uđe u domove, slabo se prevodi. Nikoga više ne interesuje arapski svet“, primetio je Ben Želun.

Ne priznaje podelu na male i velike narode: „Ne postoji mali narod, kao što ne postoji ni mala književnost. Postoji dobra književnost i ono ostalo, a to ostalo me ne zanima i to važi i za narode“.

Ben Želun se osvrnuo i na odnos prema intelektualcima i njihovu nemoć pod totalitarnim režimima.

„Narod svojim neznanjem dovodi autoritarne režime. Zašto su glasali za Donalda Trampa ako su znali kakav je? Ljudi imaju potrebu da dovedu diktatora, narod se ponaša kako je naučen“, primećuje Ben Želun i podsetio da je građanski rat u Alžiru počeo ubijanjem intelektualaca koji su bili za dijalog.

„U Turskoj 166 novinara je u zatvoru jer su izrazili drugačije mišljenje. Intelektualci se napadaju jer misle, sumnjaju, žele nešto da prenesu svojoj deci, dijalog je neprijatelj totalitarizma“, naglasio je književnik.

Pisci se, podseća, oduvek shvataju kao pretnja, a magrebski književnici su vrlo osetljivi na odsustvo slobode.

Kaže i da je teško piscu, ako pripada svetu kakav je arapski, da ne bude angažovan, što je luksuz u kome se uživa na Zapadu.

„U Francuskoj nedostaju pisci sa širom i dubljom vizijom, a danas je dovoljno izaći na ulicu, načuljiti uši i vratiti se i pisati. Marokanski narod, pak, živ je i nikad nije uspavan, nije pod anestezijom“, konstatovao je Ben Želun.

U romanu „Otići“ bavi se migracijama mladih ljudi koji sa diplomom odlaze na Zapad u potragu za boljim životom.

„Migracija nije rešenje. Danas vidimo da se Evropa plaši, zatvara granice, ne želi više nikoga. Kada sretnem mlade Afrikance, pokušavam da im kažem da ih u Evropi ne čeka raj, ali uzalud je“, rekao je Ben Želun.

A „Islam, protumačen mojoj kćeri“ napisao je podstaknut reakcijom svoje ćerke septembra 2001. koja je, nakon što je na televiziji videla teroristički napad u Njujorku, rekla da više ne želi da bude muslimanka.

„U Evropi imamo savršen recept: Ukoliko neko želi da dobije glasače i postigne uspeh na izborima, samo treba da govori o mržnji i strahu od islama. To više nije strah, to je mržnja. Teško je boriti se protiv toga i mi intelektualci pokušavamo da povratimo istinu o islamu“, rekao je Ben Želun.

Knjige, smatra, ne mogu mnogo pomoći.

„Nikada jedna knjiga nije promenila svet. Teže je širiti razum i ljubav nego mržnju i strah“, naglasio je on.

Na pitanje šta danas znači biti moderan, Ben Želun kaže: Dati ženama ista prava i plate kao što imaju muškarci, biti otvoren, znatiželjan, postavljati pitanja.

„Voleo bih da ponovo dođemo do toga da religija bude lična stvar. Biti moderan danas znači uspeti razdvojiti politiku od religije“, zaključio je Ben Želun.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.