BEOGRAD – „Evoluta“ će ove godine na Sajmu knjiga čitaocima podastreti nove naslove iz oblasti istoriografije, istorije književnosti i esejistike i istorije vojski, saopštila je vlasnica i urednika Bojana Ćebić Radić.
Biblioteka Hipatija iz oblasti popularne nauke ove godine nastupa sa “poslasticom” pod naslovom „Bolja prošlost“ – izmišljanje tradicije i novi identiteti koju čine tekstovi grupe uglednih naučnika, a bave se pseudoistorijom I tematski obuhvata najrasprostranjenije zablude na ovim prostorima.
Autori su Aleksandar Palavestra, Miroslav Jovanović, Vladimir Mihajlović, Zorica Kuzmanović, Danijel Džino, Marko Šuica i Radivoj Radić.
„Ovom knjigom, dodala je Ćebić-Radić, se nastavlja Evolutina serija naslova u prilog nauci, a protiv zabluda, te da je za ovu priliku više autora dalo svoj doprinos borbi protiv intelektualne pošasti zvane pseudonauka i nekritičnog prihvatanja zabluda kao istine. Sedam naučnih priloga koji čine ovu zbirku su po mnogo čemu različiti ali im je zajednički cilj imenovanje i ukazivanje na pseudonauku i moguće pravce borbe protiv ove pojave“.
Predgovor je napisao Radivoj Radić u kome između ostalog kaže: “Mobilni telefoni su sve pametniji, a ljudi sve gluplji, porazna je uprošćena, ali i pronicljiva sintagma. Potpuno odsustvo kritičkog mišljenja i intelektualne sumnje, udružene sa pravom pandemijom lakovernog razmišljanja, zagospodarili su javnim diskursom. U javnosti se gromoglasno promoviše, podstiče i proslavlja primitivizam, a svetom vlada tiranija mediokriteta, svuda prednjače prodavci magle, dakle, došlo je doba novih varvara“.
U ovoj biblioteci nalazi se i knjiga „U koži Vuka Brankovića“, Ivana Đurića koja se takođe bavi istorijskom naukom i razobličavanjem mitova i grešaka i to iz ugla ovog znamenitog istoričara kao svedoka devedesetih godina, odnosno vremena u kome je živeo i gledao istorijske događaje uživo.
„Slikareva tajna – tajne starih majstora“ takođe je prilog popularizaciji I promociji znanja – Predrag Milošević u svom stvaranju pomno istražuje tehnološke procese velikih majstora, koji su omogućili slikarstvo vanredne pojavnosti, kakvo je ikonopisno, renesansno i barokno“, istakla je urednica.
Od naučnih monografija ove godine će se pojaviti „Strabon iz Amasije“ (istoričar i geograf). Prema svom pristupu Strabonovom delu, ova publikacija je prihvatljiva i veoma korisna za istoričare i klasične filologe i može biti neobično zanimljiva široj publici različitih interesovanja.
Za sajmu će „Evoluta“ lansirati delo „Knjiga i pisac u Vizantiji“ Aleksandra P. Každana, već poznatog srpskim čitaocima. Knjiga je u celosti posvećena kulturi Vizantinaca, njenim počecima, a na prvom mestu njenom najznačajnijem elementu – knjizi.
„Posebno osveženje među naučnim monografijama jeste studija Ildiko Erdei – „Čekajući IKEU“ , (od tačkica do ikeizacije) Prof. dr Erdei je studiju stavila u kontekst, uslovljen važnim i velikim političkim, ekonomskim i društvenim promenama u Srbiji“ istakla je Ćebić Radić.
Od naučnih monografija koju potpisuju domaći naučnici je „Moravska Srbija, istorija i istorijska geografija“ Siniše Mišića. o državi kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva, i „Vreme straha“ (grad, nahija, okruženje) od 1788 do 1862, nahija i okružje (1788-1862) autora Nedeljka V. Radosavljevića.
„U biblioteci Vremena i ljudi objavljene su biografije Perikla velikog atinskog državnika i ratnika, Aspasije, njegove žzivotne saputnice, autora Roberta Hamerlinga, Demostena (najvećeg govornika antičke Grčke) koju je napisao S.A Žebeljev, balerine Ane Pavlove autorke Valerija Nosove)“.
„Bitka kod Milvijskog mosta“ Nikole Keravice pridružuje se biblioteci Istorija vojski.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com