Otvorena izložba o čuvenom pozorišnom umetniku Stanislavskom u Ruskom domu

BEOGRAD – Multimedijalna izložba „Stanislavski: u potrazi za ,,Plavom pticom“ svečano je otvorena večeras u Galeriji Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu na dan 160. godišnjice od rođenja velikog ruskog pozorišnog umetnika Konstantina Sergejevića Stanislavskog.

Nova sadržajno veoma bogata postavka će trajati do 15. februara, a ulaz je slobodan.

Partneri prvog zajedničkog projekta Pozorišnog muzeja „Aleksej Bahrušin“ u Moskvi i Federalne agencije „Rošotrudničestvo“ jesu – Ruski dom, Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Ruski naučni institut u Beogradu.

Izložbu je otvorila Dilja Rudenko, rukovodilac odeljenja za međunarodnu saradnju pri navedenom muzeju, koja je istakla da je Stanislavski ostavio veoma bogato nasleđe, značajnu zaostavštinu međunarodnog karaktera, u celom svetu.

Prema njenim rečima, ruski dramski umetnik poznat je širom planete ne samo po istoriji pozorišta, već i prema kulturi u celini.

Ona je navela da je čuveni „Sistem Stanislavski“ uticao i na Holivud, jer je i pozorišni reditelj Li Strazberg (1901-1982) otvorio svoju antologijsku školu glume koju su pohađale sve same legende američkog filma – Marlon Brando, Robert De Niro, Dastin Hofman, Al Paćino, i mnogi drugi.

Stanislavski je neumorno ponavljao svojim učenicima: „Otresite prljavštinu i prašinu na ulazu, ostavite kaljače u hodniku zajedno sa svim sitnim brigama, svađama i nevoljama koje kvare život i skreću pažnju sa umetnosti…“.

Ovaj veliki pozorišni reformator je početkom 20. veka razvio svoj čuveni sistem, i usavršavao ga je do kraja života, kada je, već u svom domu, radio na Molijerovoj komediji ,,Tartif“.

I danas se ovaj sistem smatra najboljom glumačkom tehnikom i klasifikacijom metoda glume ikada.

„Delo Stanislavskog najvažniji je doprinos ruske kulture razvoju svetske pozorišne umetnosti. Njegova metoda se proučava i koristi širom sveta više od jednog veka. Ideje Stanislavskog uticale su na formiranje i razvoj vodećih pozorišnih scena u Rusiji. Velika je čast predstaviti njegovu zaostavštinu široj javnosti u Srbiji, a to su nam omogućili gostoljubivi domaćini Ruskog doma u Beogradu“, istakla je u zvaničnom tekstu povodom izložbe generalna direktorka Pozorišnog muzeja „Aleksej Bahrušin“ Kristina Trubinova.

Posetioci izložbe mogli su da vide predmete iz fondova muzeja „Aleksej Bahrušin“ i Muzeja pozorišne umetnosti Srbije: afiše, pozorišne plakate i programe, šarž i karikaturu, fotografije Stanislavskog, Vladimira Nemiroviča-Dančenka, Ivana Moskvina, Olge Kniper-Čehove, Vasilija Kačalova, Mihaila Čehova i drugih umetnika Moskovskog umetničkog teatra „Anton Čehov“.

Na izložbi su predstavljene digitalizovane skice Korovina, Nivinskog, Reriha, Benoa, Kustodijeva, Sapunova, Jegorova i drugih poznatih umetnika, a za kultne predstave Umetničkog teatra – ,,Plava ptica“, ,,Galeb“, ,,Na dnu“, ,,Careva nevesta“, „Snežana“, „Pazuhinova smrt“, „Razmetljivac“, „Bela garda“, „Hamlet“, „Per Gint“.

Na ovoj multimedijalnoj postavci izloženi su retki dokumentarni snimci koji prikazuju Stanislavskog i njegove učenike na probama, gde je i poslednje izvođenje ,,Tartifa“, inserti iz filma i predstave „Na dnu” Maksima Gorkog, fragmenti iz dokumentarnog filma „O našem pozorištu”.

Nakon Beograda, publika će se upoznati sa postavkom u Narodnom muzeju u Kragujevcu, od 1. do 31. marta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.