Panel o kvalitetu, repriziranju i finansiranju serija

BEOGRAD – U okviru 8. Festivala domaćih igranih serija sinoć je Domu omladine Beograd organizovan panel na kome je razmatran značaj i kvalitet serijskog programa u Srbiji.

Na penelu, koji je moderirao predsednik „Color Preš Group“-e Robert Čoban, učestvovali su glumac Ivan Bekjarev, marketing menadžer „Fox Network“ grupe Marko Dacić, izvršni urednik časopisa „Serije +“ Miljan Tanić, reditelj i odgovorni urednik Dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a Marko Novaković i urednik magazina „TV Novele“ Stefan Zlatković.

Bekjarev je konstatovao da serije danas u dobroj meri konkurišu filmu, da „one lako ulaze u narod“ i pohvalio RTS zbog repriziranja serija zbog kojeg je često kritikovan.

„Najbolji način da nove generacije saznaju šta je bilo pre njih jeste upravo da pogledaju stare i kvalitetne serije. Žao mi je što, recimo, dugo nije reprizirana , koja je meni promenila karijeru i život, „Banjica“, rekao je Bekjarev.

Primećuje i da su se serije nekada, kada je „o njima odlučivao trust mozgova od Milovana Vitezovića, Save Mrmka, Slobodana Stojanovića pa na dalje“, rađene mnogo studioznije, ozbiljnije i bile su kvalitetnije.

„Danas se jedna epizoda snimi za dan. Ne može tako. Ja sam prošle godine, kada sam bio u žiriju niškog festivala, rekao na konferenciji za novinare da kada bismo izbacili iz jednog filma svaku rečenicu u kojoj je psovka, ostalo bi nam 15 minuta od filma. Problem je što je ulični jezik ušao u scenski“, rekao je Bekjarev.

Tanić pak kaže da ga upravo jezik odbija od domaćih serija, jer „Bekjarev je za njega i dalje Kurčubić iz serije „Bolji život“, dok danas samo gleda „glumce koji glume“.

„Pogledajte Slavka Štimca u seriji „Ubice moga oca“ u ulozi forenzičara. Glumci na zapadu provedu nekoliko meseci sa ljudima koji rade taj posao, dok Štimac deklamuju tekst“, primetio je Tanić.

On je pomenuo i pojedine gafove koji su mu zasmetali u seriji „Nemanjići“, ali je konstatovao i da je tekst, pa i serija mnogo bolja kada ima literalni predložak o čemu svedoči čak i globalno popularna „Igra prestola“.

Bekjarev kaže da ta kriza scenarija postoiji već dugo, dok Čoban primećuje da su serije i filmovi koji se bave nacionalnim temama uvek pod lupom.

Učesnici panela su se dotakli i činjenice da glumci i reditelji ne dobijaju nikakvu nadoknadu od repriziranja serija i filmova, za razliku od kompozitora i muzičara koji se se izborili za naplatu autorskih prava, kao i teme finansiranja serija.

Novaković kaže da RTS raspolaže određenim budžetom koji se raspoređuje po projektima, ali i da sve više rade koprodukcije poput serije o Tinu Ujeviću koju su snimili sa HRT-om.

„To nam je pokazalo da njihove četiri epizode igrano-dokumentarnog programa koštaju koliko naših 10 epizoda igrane serije, ali i njihov priliv od pretplate je veći nego naš“, rekao je Novaković, ponosan na serije „Senke nad Balkanom“ i „Ubice moga oca“ koje su promenile „žanrovsku sliku Srbije“.

On je rekao da nastoje da ponude raznovrsnost žanrova, balans između epohe i savremenog doba, urbanog i ruralnog, brinu i o mlađim generacijama, te tako je ovih dana počelo emitovanje nove serije „Jutro će promeniti sve“, a za još mlađe snima se „Moja generacija“.

Dacić je rekao da podaci pokazuju da se količina dramskog programa od 2008. do 2016. udvostručila, da se i dalje na na televizoru najviše gledaju takvi sadržaji i pored komjutera, mobilnih telefona, a novi trend su mini serije.

Posle poplava latinoameričkih pa turskih serija, Zlatković kaže da ne zna šta će biti sledeće, ali je primetio da opada gledanost i popularnost turskih.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.