Polunjin: Divan je osećaj uvek kad se vraćam u Srbiju

BEOGRAD – Jedan od najslavnijih ukrajinsko-ruskih baletskih igrača Sergej Polunjin ponovo se vratio u Beograd na svoje Gala donatorsko veče Fondacije „Sergej Polunjin“, zakazano za večeras u Narodnom pozorištu, a specijalno za Tanjug kaže da mu je uvek divan osećaj kad se vrati u Srbiju, jer ovde svaki put oseća izvanrednu energiju.

Nakon tačno godinu dana, baletski umetnik i glumac u holivudskim filmovima, rođen u Ukraijini, i ovog puta će preko svoje Fondacije organizovati humanitarno veče na kojem će biti prikupljan novac za nastavak školovanja talentovanih mladih stipendista, baletskih umetnika iz Srbije.

Kaže da je neverovatno da je opet ovde tokom pandemije, ali da je zadovoljan što ima priliku da nastupa uživo, a ne online, te napominje da je za njega sve to posebno komplikovano jer dosta putuje po svetu.

„Inače volim da putujem, da obilazim uvek različite zemlje u kojima pre nisam boravio. Privlači me da upoznajem druge narode, ljude, tako da su te turneje moja esencija, predstavljaju moj identitet, ko sam ja zaista“, kaže umetnik.

Dodaje da mu se čini da se situacija ipak popravlja, da su ljudi sada više otvoreni, „dosadile su im izolacije, karantini, sva ta pravila za Kovid-19“.

„Pre svega komunikacija među ljudima je danas veoma važna, da se ne izgubi bliskost“, smatra umetnik.

Neke njegove predstave su bile otkazane pa je, dodaje, zbog toga važno donatorsko veče, jer se prikuplja novac za nastavak školovanja mladih nada, a koji mora biti uplaćen do kraja godine.

“Upravo tako i želim da se sve nastavi, kao večeras, da nastupam pred živom publikom, a ne onlajn ili na televiziji. Zato mi se svidelo da u Narodnom pozorištu Beograda mogu dve godine zaredom tokom korone da svoje veče imam – uživo. To je ipak retkost danas“, primetio je Polunjin.

Kako navodi, „kada osetite reakcije iz sale i imate razmenu energiju sa publikom, to je zaista nešto najlepše, neprocenjivo, jedinstveno i ne može se meriti ni sa čim“.

Baletska zvezda će večeras izvesti ples na čuvenu kompoziciju „Bolero“ (1928) kompozitora Morisa Ravela, koje je originalno pisano kao balet.

Polunjin, inače, ima srpsko državljanstvo od 2017, a koje smatra velikom čašću.

„Velika je i odgovornost dobiti srpski pasoš, zaista ogromna čast za mene koju ne mogu rečima dovoljno da izrazim. Na taj način mogu da pomognem Srbiji i srpskom narodu u kulturi, koliko je to u mojoj moći, a opet meni je i vaša zemlja dosta pomogla“, naglasio je umetnik, koji ima i državljanstvo Rusije i Ukrajine.

Polunjin kaže i da mu se veoma dopada što kod ovdašnjih ljudi ništa ne može da utiče na njihov način razmišljanja, što poseduju „izražen osećaj za slobodu“.

Dodaje da je Srbija bila prva zemlja koja mu je ponudila da osnuje fondaciju, te da je ovde radko nekoliko baletskih predstava u Narodnom pozorištu.

Inače, Fondacija je angažovala i baletske umetnike iz Srbije kao što su Dejan Kolarov, Igor Pastor, Jovana Nikolovska ili Tatjana Tatić za balet „Romeo i Julija“ Sergeja Prokofjeva, a osim njih igrali su još i Ljiljana Velimirov („Satori“), Đorđe Kalinić („Raspućin“ i „Satori“), dok je Dejan Kolarov nastupao i u baletima „Sacre-Posvećenje“ i „Lažni osmeh“).

„Izvanrednu podršku sam imao upravo od srpskih kolega sa navedenim produkcijama, a Dejan, Tatjana su moji prijatelji. Ne mogu nikog izdvajati, jer su mi svi dragi i sjajni baletski umetnici. Svi redom su vrhunski talenti, gradili smo prijateljski odnos dugi niz godina“, rekao je Polunjin.

Navodi da je njegova misija da promoviše balet i učini ga vrhunski popularnim, te da ga stavim na mesto koje zaslužuje.

„Volim umetnički ples i nadam se da će i na desetine i stotine miliona ljudi deliti tu moju strast. Svestan sam da baletski prvaci i dalje nisu tretirani kako bi trebalo, nemaju tu popularnost kao recimo glumci ili muzičari. Ali, kada gledate sportiste, posebno fudbalere, tu vidite šta je slava. Naravno, i ta indrustija nije nastala preko noći, morali su i sport da podignu na takav nivo“, naveo je umetnik.

Kaže da je proslavljeni sovjetski baletski igrač Rudolf Nurejev (1938-1993) igra veliku i značajnu ulogu u njegovom životu, posebno jer je kao mlad igrač sa 13 godina dobio stipendiju fondacije (2003) koja nosi njegovo ime.

„Takav umetnik predstavlja ogromnu figuru u mom profesionalnom sazrevanju i kada sam imao stipendiju njegove fondacije shvatio sam važnost pomaganja mladim talentima u svetu baleta. Svakako me je on inspirisao da osnujem moju Fondaciju, da pomognem deci u razvoju karijere, ali i da realizujem razne baletske produkcije“, naveo je Polunjin.

Bio je, međutim, zbunjen pitanjem da li bi igrao Nurejeva u nekom pozorišnom komadu ili na televiziji, filmu.

„Igrati njega bilo bi dosta kompleksno. Već je snimljeno nekoliko filmova, posebno dokumentaraca, nisam siguran da li bih bio uzbuđen da ga tumačim na filmu ili predstavi. Ipak je veoma zahtevno igrati stvarnu ličnost od krvi i mesa. Učestvovao sam u jednom dokumentarcu BBC-a o njemu. On je ipak legenda, imao je sasvim drugačiji život od mog, teško bih uspeo da se približim tome“, iskren je Polunjin i veruje da bi tu priliku propustio.

Polunjin je, inače, igrao u biografskom filmu „Bela vrana“ o Rudolfu Nurejevu, a koji je režirao Rejf Fajns, te komentariše da mu je bila velika čast da radi s Fajnsom.

„Taj san mi se ostvario, volim ga kao glumca, a sjajan je i kao režiser, divno je gledati ga dok radi i stvara film o baletu“, kazao je Polunjin.

Slavni igrač je navikao da ga porede s tri baletske legende, osim Nurejeva to su Vaclav Nižinski i Mihail Barišnjikov.

„Svi su na svoj način posebni i vanserijski. Nižinski je ostavio traga, jer je stvorio revoluciju u baletu na mnogim osnovama. Nurejev je popularisao balet, jer je putovao širom sveta sa predstavama, a Barišnjikov je snimao filmove kao glumac, igrao u mjuziklima, bio apsolutno tražen i popularan zbog modernog plesa koji je sve nas inspirisao. Zapravo, sva trojica su ostvarili svoje lične revolucije u igri“, kazao je Polunjin.

Osim „Bele vrane“, Sergej Polunjin je igrao u drugim poznatim američkim filmovima, „Ubistvu u Orijent Ekspresu“, „Crvenom vrapcu“, „Krcku Oraščiću“, a snimljene su i njegove spektakl baletske produkcije „Alisa u zemlji čuda“ i „Piter i vuk“ (Royal Opera House – London).

Poslednji njegov film za sada je francusko ostvarenje „Jednostavna strast“ (Simple Pašion 2020) Danijel Erbi, koji je izašao tokom pandemije i pravi je erotski psihološki triler, za koji kaže da je imao veoma teških scena za realizaciju.

„Još ga nisam celog odgledao, uskoro nameravam, a svidelo mi se samo snimanje. Dopada mi se kako radi rediteljka, a glavna glumica Leticija Doš je bila neprocenjiva za saradnju, kao moja najbliskija partnerka. Razmatram nove ponude i kako sada stvari stoje, trebalo bi sledeći film da radim u Evropi, jedna zanimljiva nemačka produkcija“, otkrio je Polunjin i pozvao publiku da u što večem broju večeras dođe u Narodno pozorište na Gala donatosko veče njegove Fondacije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.