Stogodišnji filmski rezime o Srbiji 1918 – 2018

BEOGRAD – Reditelj Ivan Živković koji završava dokumentarno-igrani film „Srbija – sto godina nakon Soluna“ kaže da je period od sto godina dovoljan da pokaže koliko je potrebno za promenu jednog društva, vrednosnog sistema, unutrašnjih, ali i evropskih politickih tokova.

Film, po scenariju Miloša Rajkovića, preispituje ulogu Solunskog fronta, ulogu Srbije u međunarodnoj zajednici tada, ali i sada, piše „Politika“.

„Objektivna analiza istorijskih činjenica predstavlja najbolji pokazatelj o tome kakvu ulogu je imala Srbija u periodu okoncanja Prvog svetskog rata i otvara pitanje zašto danas Republika Srbija nije „rame uz rame“ sa državama saveznicama u aktuelnom procesu oblikovanja medunarodnih odnosa“, navodi za „Politiku“ Živković (48).

On objašnjava da je igrani deo filma posvećen dostignućima srpskih vojskovođa u periodu Prvog svetskog rata, odnosno u tim okolnostima regionalne i međunarodne politike.

Kaže i da će poseban akcenat biti stavljen na srpsku vojsku i njene strategije koje nisu bile usmerene samo na postizanje vojnih ciljeva, već i na mudro praćenje konkretnih politickih odluka koje su se donosile u tim trenucima.

„Osnovna svrha je da pokažemo kakva je uloga srpske vojske i srpskog društva u procesu ocuvanja svoje državnosti, što je u velikoj meri predstavljalo veliko iskustvo ne samo za srpsku državu, vec i za druge narode i države širom sveta“, navodi Živković.

Pitanje revizije istorije, kako smatra, uvek je aktuelno u našem regionu, a dodaje da je slična situacija i danas.

„Međutim, retko je uočiti ozbiljne, pre svega akademske na činjenicama zasnovane debate koje precizno i jasno objašnjavaju građanima i stručnoj javnosti pocetak, tok i završetak Prvog svetskog rata. Novim generacijama se ne pružaju precizna saznanja o Velikom ratu, o ulozi Srbije i pre svega o zakljucku rata koji je okoncan primirjem, a ne kapitulacijom tadašnje Nemacke“, kaže Živković i dodaje da i dalje ostaju otvorena brojna pitanja o tome da li su saveznici uspeli da dovedu Nemce do kapitulacije ili je ipak rec o politickom sporazumu, odnosno primirju koje nije bilo povoljno za sve strane ukljucene u rat.

„Naša ideja je da prikažemo paralelu izmedu srpske države u tom periodu i danas. Danas većina smatra da je tadašnja Srbija bila u daleko povoljnijoj i boljoj poziciji u mozaiku evropskih država, međutim niko ne posmatra šta se to promenilo, šta su uradile evropske države, a šta smo mi, da bismo bili tu gde jesmo trenutno. Period od sto godina u svetskoj istoriji je veoma kratak, ali dovoljan da pokaže koliko je potrebno za promenu jednog društva, vrednosnog sistema, a samim tim i unutrašnjih i regionalnih, pa i evropskih politickih tokova“, istice reditelj.

Film postavlja pitanja gde je Srbija jedan vek posle, možemo li nešto da naucimo iz istorijskih dogadaja, jesmo li naucili, smemo li nauceno da primenimo u novim okolnostima…

„U filmu ce govoriti strucnjaci kako iz Srbije, tako i iz zemalja regiona, koji su vecinu svog akademskog života istraživali tok Velikog rata. Ostavicemo njihova imena da budu iznenadenje za javnost. Ovaj projekat ne predstavlja samo pokušaj dostizanja filmskog, odnosno umetnickog ostvarenja, vec i napor da se suocimo sa istinom, da sagledamo tokove objektivno i da nastavimo ispravnim putem“, navodi Živković.

Film je sniman u Srbiji i Grčkoj uz podršku našeg Ministarstva kulture, a premijera se očekuje na jesen.

Živkovic trenutno završava seriju „Koreni“ po romanu Dobrice Ćosića. Režirao je film „Hadersfild“, a radio je i na serijama „Mile protiv tranzicije“, „Montevideo, Bog te video“, „Vere i zavere“, „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.