Ko voli da jede pirinač neće tražiti mani jelu koje se od njega spravlja.
Baš zbog toga trebalo bi možda da znate razliku između rižota, pilava, đuveča i paelje.
Rižoto
Vodi poreklo sa severa Italije. Za njegovu pripremu najbolje je okruglo zrno pirinča jer je sočno, a rižoto treba da bude sočan i kremast. U restoranima se služi sa piletinom, različitim vrstama ribe, morskim plodovima ili povrćem, a moderni italijanski risotto (rizoto) u gotovo svim varijacijama sadrži i masline, šafran i parmezan. Međutim, osnovni recept nema dodatke. Priprema tradicionalnog rižota počinje podgrevanjem bujona (bistre supe), u koji se dodaju maslinovo ulje i maslac. Dok se ova kombinacija zagreva, u tiganju se prži iseckani crveni luk i celer. Kada povrće omekša, dodaje se pirinač i cela smesa prelije belim vinom. Kad ono ispari, riža može da se preliva bujonom i uz mešanje lagano krčka. Nekoliko minuta pre nego što bude gotova, treba dodati maslac i so i biber po ukusu. Italijani kažu da rižoto treba da se razliva i takav će se sjediniti sa raznim dodacima poput mesa ili povrća.
Pilav
Pilav je persijska reč koja označava jelo od gusto kuvanog pirinča. Pirinač se priprema kuvanjem u začinjenoj vodi, a zatim se sa mesom i povrćem peče u rerni. Tako jelo gubi na sočnosti, što nije slučaj sa rižotom.
Đuveč
Đuveč je tursko jelo koje pored riže i više vrsta mesa ili ribe sadrži i krupno sečen krompir. Peče se u zemljanoj posudi i obavezno začinjava alevom paprikom.
Paelja
Paelja je tradicionalno špansko jelo sa pirinčem. Najčešće se priprema sa gamborima ili morskim plodovima, mada se često sprema i s piletinom. Slično rižotu, ovo jelo se priprema na ringli, ali u posebnom plitkom tiganju – paelji, po kome je dobilo ime. Dinstanjem se postiže da iz jela ispari sva tečnost, pa ni paelja nije sočna i kremasta koliko rižoto.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com