Novak Đoković otvorio oči milionima ljudi (foto, video)

Od ka­da je naš po­zna­ti te­ni­ser No­vak Đo­ko­vić jav­no ob­ja­vio da je aler­gi­čan na glu­ten, pro­te­in ko­ji se na­la­zi u pše­ni­ci, i da je zbog to­ga pot­pu­no pro­me­nio svoj na­čin is­hra­ne iz­ba­civ­ši sa me­ni­ja kla­sič­ne pi­ce, te­ste­ni­ne, te­ške me­sne obro­ke i stan­dard­ne slat­ki­še, lju­di ši­rom sve­ta po­če­li su vi­še pa­žnje da obra­ća­ju na sop­stve­ni na­čin is­hra­ne i da pro­ve­ra­va­ju da li ne­gde gre­še.

#Vamosss #Idemooo #MMOPEN pic.twitter.com/rmNUaS6baR

— Novak Djokovic (@DjokerNole) May 9, 2019

Za­hva­lju­ju­ći bez­glu­ten­skoj di­je­ti, Đo­ko­vić se iz­bo­rio sa na­du­to­šću, kon­stant­nim umo­rom i ma­lak­sa­lo­šću i na­sta­vio da ni­že uspe­he na te­ni­skim te­re­ni­ma ši­rom sve­ta. Ali, nje­gov pri­mer ni­je usa­mljen, jer se na pla­ne­ti mi­li­o­ni lju­di bo­re sa raz­li­či­tim vr­sta­ma aler­gi­ja i in­to­le­ran­ci­je na hra­nu. Mno­gi čak i ne zna­ju da su po­je­di­ne na­mir­ni­ce glav­ni kri­vac za to što se ne ose­ća­ju do­bro.

¡@DjokerNole se ha entrenado con @keinishikori para preparar el #MMOPEN! 👯‍♀️ pic.twitter.com/J1oYnwqlEM

— #MMOPEN (@MutuaMadridOpen) May 3, 2019

Ka­ko is­ti­če dr Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić, ko­ja se de­ce­ni­ja­ma ba­vi ovom te­ma­ti­kom, aler­gi­je i in­to­le­ran­ci­ja na hra­nu ba­zi­ra­ju se na re­ak­ci­ja­ma imu­nog si­ste­ma, sa lu­če­njem raz­li­či­tih ta­ko­zva­nih imu­no­glo­bu­li­na. Aler­gi­ja na hra­nu br­zo se pre­po­zna­je jer kod oso­be do­la­zi do oti­ca­nja usa­na, osi­pa po ko­ži, di­ja­re­je, i to od­mah na­kon uzi­ma­nja na­mir­ni­ca na ko­ju je aler­gič­na. Ta re­ak­ci­ja mo­že da bu­de i vr­lo ozbilj­na i ži­vot­no ugro­ža­va­ju­ća.

At #Celisioso with Marko and our dear friend Santi who owns the place 🙌👌 pic.twitter.com/XWJDs8ZQNH

— Novak Djokovic (@DjokerNole) May 9, 2019

– Kad je reč o in­to­le­ran­ci­ji, tu ima­mo re­ak­ci­ju ko­ja je spo­ra, mo­že da bu­de ma­ski­ra­na i da du­go osta­ne ne­pre­po­zna­ta. In­to­le­ran­ci­ja i te ka­ko uti­če na aler­gi­je, bi­lo ko­je vr­ste. Ona mo­že simp­to­me i bo­lest da po­gor­ša­va i pro­du­ža­va nje­no tra­ja­nje. In­to­le­ran­ci­ja na hra­nu i aler­gi­ja ima­ju mno­ge simp­to­me, kao što su pro­ble­mi sa ko­žom – cr­ve­ni­lo, osi­pi, ri­ni­tis, su­ze­nje oči­ju, ili di­ge­stiv­ne smet­nje – na­du­tost, gr­če­vi, za­tvor ili di­ja­re­ja. Mno­gi dru­gi simp­to­mi mo­gu bi­ti po­ve­za­ni sa aler­gi­jom ili in­to­le­ran­ci­jom na hra­nu. To su gla­vo­bo­lja, mi­gre­ne, umor, bo­lo­vi u mi­ši­ći­ma ili u zglo­bo­vi­ma, ne­sa­ni­ca ili pro­me­ne ras­po­lo­že­nja – ka­že dr Ste­fa­no­vić.

Na­ša sa­go­vor­ni­ca ob­ja­šnja­va da prak­tič­no sva­ka vr­sta hra­ne mo­že da iza­zo­ve aler­gij­sku ili in­to­le­rant­nu re­ak­ci­ju. Stu­di­je su po­ka­za­le da su u naj­ve­ćem pro­cen­tu za­stu­plje­ne aler­gij­ske re­ak­ci­je na kra­vlje mle­ko, ja­ja, ki­ki­ri­ki, ora­ša­ste plo­do­ve, pše­ni­cu, so­ju, ri­bu, školj­ke.

Šta mo­že­mo da ura­di­mo ka­ko bi­smo utvr­di­li aler­gi­je na hra­nu? 

– Is­ku­stve­no zna­mo ko­ja nam hra­na iza­zo­ve bur­ne simp­to­me aler­gij­ske re­ak­ci­je. Za­to je bit­no da u re­fe­rent­nim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma oba­vi­mo aler­gij­ski test. Mo­že da se ura­di i test in­to­le­ran­ci­je za do­dat­no ras­te­re­će­nje imu­nog si­ste­ma. Zdra­va cre­va su kru­ci­jal­na za bor­bu pro­tiv aler­gi­ja. Tu po­či­nje sva­ki naš imu­ni od­go­vor. Bit­no je sa­zna­ti na šta smo in­to­le­rant­ni ili aler­gič­ni da bi­smo mo­gli da de­lu­je­mo na pr­vom ni­vou. Eli­mi­na­ci­ja hra­ne na ko­ju smo aler­gič­ni sva­ka­ko je naj­va­žni­ji ko­rak. Osim to­ga, bit­no je ne kon­zu­mi­ra­ti hra­nu ko­ja oslo­ba­đa hi­sta­min: pa­ra­dajz, al­ko­hol, kra­vlje mle­ko, ora­ša­ste plo­do­ve, ana­nas, ja­go­de… Ja­ko je va­žno to­kom eli­mi­na­ci­o­ne di­je­te da se po­štu­ju op­šta sa­vre­me­na nu­tri­ci­o­ni­stič­ka na­če­la i ba­lan­si­ran unos svih hran­lji­vih sa­sto­ja­ka. Tu je i even­tu­al­na do­dat­na ko­rek­ci­ja is­hra­ne za­vi­sno od sta­nja or­ga­ni­zma ili pri­su­stva bo­le­sti kod de­ce u raz­vo­ju, spor­ti­sta, di­ja­be­ti­ča­ra… – is­ti­če dr Ste­fa­no­vić.

Prof. dr Ve­ro­sla­va Stan­ko­vić, spe­ci­ja­li­sta is­hra­ne zdra­vih i bo­le­snih lju­di, po­ja­šnja­va da je aler­gen obič­no pro­te­in hra­ne, gli­ko­pro­te­in (pro­te­in za ko­ji je ve­zan la­nac uglje­nih hi­dra­ta) ili hap­ten (ma­li mo­le­kul neo­r­gan­skog je­di­nje­nja ko­je mo­že iza­zva­ti imu­ni od­go­vor kad je ve­zan za ve­li­ki pro­te­in no­sač).

– Na na­sta­nak aler­gi­je na hra­nu uti­ču broj­ni fak­to­ri, uklju­ču­ju­ći ge­ne­ti­ku i epi­ge­ne­ti­ku, „in­te­gri­tet” crev­ne ba­ri­je­re, ne­do­sta­tak do­je­nja, stres, a tu su i psi­ho­lo­ški fak­to­ri. S dru­ge stra­ne, in­to­le­ran­ci­ja na hra­nu mno­go je če­šća od aler­gi­ja na hra­nu. Naj­če­šći uzro­ci su ne­do­sta­tak en­zi­ma za va­re­nje lak­to­ze, fruk­to­ze i glu­te­na, uro­đen ne­do­sta­tak en­zi­ma ko­ji do­vo­de do bo­le­sti kao što su fe­nil­ke­to­nu­ri­ja, ili ga­lak­to­ze­mi­ja. Tu su i bo­le­sti po­put ci­stič­ne fi­bro­ze, za­pa­ljen­skih bo­le­sti cre­va, hro­nič­nog pan­kre­a­ti­ti­sa. Po­sto­ji i re­ak­ci­ja na od­re­đe­ne far­ma­ko­lo­ške kom­po­nen­te ko­je se na­la­ze u hra­ni, na adi­ti­ve i bak­te­ri­je – do­da­je dr Stan­ko­vić.

Na­ša sa­go­vor­ni­ca do­da­je da u te­ra­pi­ju, ko­ju od­re­đu­je is­klju­či­vo le­kar, mo­gu da se uklju­če i ne­ki su­ple­men­ti, kao što su vi­ta­min De, pre­bi­o­ti­ci i pro­bi­o­ti­ci, an­ti­ok­si­dan­si.

(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.