BEOGRAD – Novčana pomoć penzionerima od 5.000 dinara nije dobra mera socijalne politike, ocenjuje Fisakalni savet i navode da je problem sa ovom merom države to što, kažu, socijalni položaj građana nije moguće i ne sme se utvrđivati na osnovu njihovog statusa.
Procenjuje se da oko 100.000 starih ljudi u Srbiji nema nikakvu penzijsku naknadu i oni spadaju u grupu socijalno najugroženijih stanovnika Srbije – a sada se ne kvalifikuju za predviđenu socijalnu pomoć, navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.
S druge strane, kažu, postoje i penzioneri sa takvim materijalnim statusom
da im ovakva pomoć nije neophodna, navodi se između ostalog u analizi FS.
Savet smatra da bi od ovakve prakse isplaćivanja trebalo odustati.
Rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđa se dodatno uvećanje za 10 milijardi dinara već, kažu, neuobičajeno visokih rashoda za opremanje vojske i policije.
U 2019. godinu se već ušlo, na šta su kažu ranije upozoravali, sa rekordno visokim investicionim ulaganjima u sektor bezbednosti, odbrana i policija.
Budžetom su, podsećaju, ukupna izdvajanja za ove namene predviđena na nivou od 46 milijardi dinara (0,9% BDP-a), što je bilo, dodaju, čak tri puta veće od proseka ovih ulaganja u zemljama Centralne i Istočne Evrope koja iznose, navode, oko 0,3 procenta BDP-a.
„Radi se o ulaganjima koja, iako se formalno knjiže na kapitalnim rashodima i ulaze u ukupne javne investicije, ne povećavaju proizvodni kapacitet privrede, kao što je to slučaj sa ulaganjima u puteve, pruge, vodovode, kanalizacije i koja imaju zanemarljivo nizak uticaj na privredni rast“.
Bilo je očekivano, navode, da nakon osetnijeg rasta u prethodne dve godine ovi rashodi počnu da opadaju i time otvore, ukazuju, budžetski prostor za druga, ocenjuju, važna kapitalna ulaganja kao što su na primer zaštita životne sredine, zdravstvo,
obrazovanje.
„Medutim, rebalans budžeta donosi dodatnu kupovinu opreme za policiju u
vojsku i ne nagoveštava očekivani preokret u budućnosti“, smatraju u FS.
Usvajanja Zakona o konverziji švajcarskih kredita u aprilu 2019. donelo je veliki i, ocenjuju, neopravdan budžetski trošak od 9 milijardi dinara.
Savet smatra da je ekonomski najštetnija mera koju donosi predloženi rebalans preveliko povećanje zarada u opštoj državi u rasponu od 8 do 15 odsto.
„Većina planiranih rashoda koji donosi rebalans jednokratne je prirode, što znači da nakon izvršenja u 2019. ti rashodi neće više opterecivati budžet u 2020. godini“, kažu u FS navodeći primer isplate 5.000 dinara penzionerima, najveći deo rešavanja problema kredita u švajcarskim francima i drugo.
Međutim, ukazuju da to ne važi za predloženo povećanje plata u opštoj državi.
Efekat ove mere zapravo minimalan je u 2019. jer će se, kažu, uvećane zarade isplatiti samo u jednom mesecu tekuće godine (decembar).
„Ali će zato u 2020. koštati državu 12 puta više i predstavljaće ogroman i trajan fiskalni teret. Povećanje plata u opštoj državi jeste opravdano, ali samo u meri u kojoj raste privredna aktivnost, čega se Vlada već drugu godinu zaredom ne pridržava“, ocena je Fiskalnog saveta.
Budžetom za 2019. plate su već bile povećane u proseku za 9 odsto, iako će privredna aktivnost u ovoj godini nominalno da poraste za 5 – 5,5 odsto (realni rast
BDP-a od nešto preko 3 odsto i rast inflacije od oko 2 odsto), navodi se između ostalog u saopštenju FS uz ocenu da se struktura zarada u opštoj državi i njihovo povećanje po
razlicitim ministarstvima i dalje sprovodi mimo objektivnih parametara.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com