U trendu

Petrović: Oprezno planiran budžet za 2022. godinu

BEOGRAD – Predlog budžeta za 2022. godinu je oprezno planiran, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i naveo da je procena Fiskalnog saveta da će se lako ostvariti projekcija deficita od tri odsto BDP, kao i da će verovatno deficit biti i manji od dva odsto.

„Budžet je oprezno planiran i smatramo da će se deficit od tri odsto odnosno 1,7 milijardi evra lako ostvariti. I naše projekcije govore da je vrlo verovatno da će biti oko jedne milijarde evra uštede i da bi stvarni deficit mogao da bude negde oko dva odsto BDP“, kazao je Petrović na skupštinskom Odboru za finansije.

Dodao je da bi deficit mogao čak da bude i ispod dva odsto BDP-a u 2022. godini.

Kako je rekao, ta ocena Fiskalnog saveta bazirana je na planiranim prihodima i rashodima.

„Prihodi su konzervativni i to podržavamo i očekujemo da će biti veći. Takođe, stavke rashoda su široko planirane i tu očekujemo dosta značajne uštede. Tako da pozdravljamo opreznost na strani prihoda i rashoda, jer je u uslovima pandemije dobro imati rezerve“, naveo je Petrović.

Predsednik Fiskalnog savet je kazao da PLATE ne bi trebalo povećavati, kao prethodnih godina, ad hoc, proizvoljno i diskreciono i brže od rasta nominalnog BDPa.

„To nije u redu i treba da se analiziraju objektivni odnosi dispariteta između pojedinih sektora u državnoj upravi, i videti kakve su plate u zdravstvu, obrazovanju, policiji, vojsci i javnoj administraciji i da se se na osnovu objektivne analize te disproporcije smanjuju iz godine u godinu. Onda da znamo zasto se nekom više ili manje povećavaju plate, a ne kao do sada da se to čini na ad hoc bazi i diskreciji“, kazao je Petrović.

On je rekao da je budžet predvideo dobar nivo investicija i da se Fiskalni savet zalaže za visok nivo javnih invesitcija, koje su jedan od glavnih pokretača stimulisanje privredne rasta.

„Te investicije će biti na nivou iz prethodnih godina, od 6,3 odsto BDP, što predstavlja 3,6 milijardi evra. Toliko je bilo i prošle i biće i u 2022. To su produktivne investicije, to jest ostatak od onih 7,3 odsto, jer su ostalo investicije u odbranu i policiju koje ne utiču na stimulisanje privrednog rasta“, naveo je Petrović.

Kaže da kada govorimo o privrednom rastu, da se tu onda radi o 3,6 milijardi evra investicija odnosno 6,3 odsto BDP.

„To jesu izuzetno visoke investicije, trenutno zemllje centralne i istočne Evropa toliko ne investiraju, ali moram da dodam da su te zemlje, na primer, Hrvatska, Rumunija i slično, toliko investirale, misli se realtivno u odnosu na dohodak zemlje kada su imale u ovoj fazi kao što je sad Srbije. U tom smislu Srbija sada radi dobar posao, kao što su to pre radile zemlje centralne i istočne Evrope“, objasnio je Petrović.

Takođe, dodaje da Fiskalni savet smatra da uz tih 3,6 milijardi evra za investicije treba mnogo pažljivije prići izboru projekata.

„Radi se o znatno većim sredstvima i ranije je bilo potpuno jasno da treba ulagati u puteve i razvoj infrastrukture. Sada postoji veliki broj alternativa, treba praviti post benefit analizu i analizirati troškove i koristi i na osnovu toga birati. Vlada to treba i po zakonu da radi za sve projekte koji su vredni više od pet miliona evra. Ti projekti treba da podležu ovoj analizi koja treba da bude dostupna javnosti, kako bi svi mogli da vide na osnovu kog kriterijuma se vlada opredelila za neki projekta“, naveo je Petrović.

Dodao je da bi se onda videlo šta, na primer, opravdava ulaganje u nacionalni stadion od 250 miliona evra plus ulaganja u lokalne stadione i u čemu je prednost ulaganja u stadione umesto u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar