Poseta Medvedeva, podstrek za dalje jačanje ekonomske saradnje
BEOGRAD – Ukupna ekonomska saradnja Srbije i Ruske Federacije proteklih godina ima uzlaznu putanju, ali još uvek postoji značajan i neiskorišćen prostor za saradnju dve privrede te plasiranje naših proizvoda i usluga na tržište od oko 145 miliona stanovnika.
Prilika da se učvrste ekonomske veze dve zemlje i razgovara o daljem uvećanju trgovinske razmene dve zemlje je sutrašnja poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva našoj zemlji.
Tom prilikom sektor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture biće bogatiji za još jedan zajednički posao dve zemlje.
Naime, sutra će biti potpisan Sporazum o nastavku modernizacije barske pruge, od Valjeva do granica sa Crnom Gorom.
Kada je reč o ukupnim ulaganjima rezidenata Ruske Federacije u Srbiji, u proteklih devet godina iznosila su 1,607 milijardi evra, pa se Rusija našlana četvrtom mestu najvecih investitora u Srbiji.
Naša zemlja ima brojne sporazume sa Rusijom, a jedan od najznačajnijih je Sporazuma o slobodnoj trgovini sa jedinstvenim tržištem Evroazijske ekonomske zajednice (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan).
U pitanju je tržište sa više od 183 miliona stanovnika, što, pored direktnih trgovinskih preferencijala, pruža i dodatnu investicionu privlačnost Srbiji.
Prostor za unapređenje saradnje i dalje se nudi proizvodima našeg agrara, a ruskim investitorima mogle bi da budu zanimljive i srpske banje, obzirom da profit privatnih banja raste po stopi od 10 do 15 odsto godišnje.
Kako je nedavno ocenjeno na privredno-kulturnom Forumu u Privrednoj komori Srbije, potencijala za unapređenje ima i u sektorima proizvodnje biođubriva ali i u industriji filma.
Podaci za osam meseci ove godine govore da je spoljnotrgovinska razmena sa Ruskom Federacijom iznosila 2,18 milijardi dolara, što je za 7,9 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Međutim, izvoz iz Srbije je vredeo 661,7 miliona dolara, što predstavlja smanjenje od 7,6 odsto.
S druge strane, vrednost uvoza iz Rusije bila je 1,52 milijardi dolara što je više za 16,4 odsto u odnosu na osam meseci 2018. godine.
Iako izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prvih osam meseci ove godine čini 36 odsto našeg ukupnog izvoza u RF, dostigao je 237 miliona dolara, što je 6,4 posto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 253 miliona dolara.
Kada je reč o „top 10“ izvoznih proizvoda koje smo ove godine plasirali u tu zemlju, na prvom mestu su i dalje sveže jabuke (10 odsto našeg izvoza u RF), zatim spoljne gume za kola (sedam odsto), hula-hop čarape, lekovi, karton i hartija, preparati za čišćenje, jagode, cevi od bakra, pumpe za grejanje, soja…
Od Rusa nam uobičajeno najviše stiže gas, nafta i ulja, kao i cevi za transport ovih energenata, đubriva, različite rude ali i avioni, odnosno manje letelice.
Ruska Federacija se prošle godine našla na 4. mestu tržišta na koje izvozimo (5,3 odsto u ukupnom izvozu) iza Nemačke, Italije i BIH.
Na listi uvoznih tržišta ova zemlja je na 5. mestu iza Nemačke, Italije, Kine i Mađarske.
Na osnovu podataka Ministarstva finansija, sa Rusima je u prvih osam meseci ove godine poslovalo 1.473 kompanija u našoj zemlji, njih 504 samo izvoze, 815 samo uvoze a 154 ima razmenu u oba smera.
Prema podacima Agencije za privredne registre, na teritoriji Srbije ima 895 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Ruske Federacije, odnosno pravna lica registrovana u Rusiji.
Najveći broj njih posluje u oblasti trgovine na veliko i malo i sektoru popravke motornih vozila i to 410 preduzeća.
Odmah za njima su firme koje se bave stručnim, naučnim, kao i inovaciono-tehničkim delatnostima – 93.
Zatim, tu su prerađivačke firme, građevinske, stručnjaci za informisanje i komunikacije, firme koje rade u srpskom agraru, nekretninama, hotelima i u sektoru rudarstva.
U Privrednoj komori kažu da postoji još prostora u brojnim oblastima da se saradnja unapredi, na primer, u sektoru proizvodnje guma, mesnoj industriji, a takođe Rusima možemo da prodajemo i proizvode od čelika.
Značajan je prostor za unapređenje i sa pojedinačnim ruskim republikama na prostoru Ruske Federacije.
Ova zemlja broji 21 autonomnu republiku, koje su raspoređene u osam vremenskih zona i nude brojne proizvode i za naše tržište.
Pa tako, na primer, mala ruska republika Kabardina-Balkarija traži moderne mašine i plastičnu ambalažu, a nudi konzervirano voće i povrće, vodu iz glečera, ikru, jesetre…
Kazahstan, zatim, traži sedišta za kola, pivo dobijeno od slada kao i ostala fermentisana pića što daje prostora našoj industriji.
Isto tako, prostor postoji i za izvoz naše hrane za životinje i semena suncokreta, zatim svežeg voća (kajsija, trešanja, krušaka), ali i smrznutog i kuvanog voća.
Srbija može da ponudi ceo propratni program građevinskog materijala poput podnih obloga, prozora i vrata i drugo.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.