Nacrt izmena i dopuna Zakona o EXPO je danas predstavljen u Beogradu, a javna rasprava o „Nacrtu izmena i dopuna Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.“ trajaće do 18. jula.
Taj „Lex specialis“ je donet krajem 2023. godine, a početkom ove godine pojavila se potreba da se unesu izmene i dopune, ali je dvaput bio povlačen iz skupštinske procedure.
Državna sekretarka Ministarstva finansija Srbije Slavica Savičić je danas predstavila te izmene i rekla da će svi objekti koji budu izgrađeni za potrebe te specijalizovane međunarodne izložbe, proći detaljan tehnički pregled, ali će biti korišćeni bez upotrebne dozvole, već će biti izdato posebno rešenje za korišćenje i upotrebu.
Predviđeno je da se za to formira Komisija za tehnički pregled objekata i sve uradi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnju, odnosno da nijedan objekat ne bude dat na korišćenje bez tehničkog pregleda.
Savičić je rekla da će većina objekata na prostoru EXPO imati dva tehnička prijema: pre i posle te izložbe.
Kazala je da će paviljoni za EXPO biti privremeni i imaće privremenu dozvolu, a po završetku izložbe biće uklonjeni. Navela je da su predviđene podzakonska akta koje bi definisale tehnički pregled tih objekata, kao i metodologiju rušenja paviljona.
Savičić je rekla da je Nacrtom izmena i dopuna Zakona o EXPO dopunjena definicija „društva posebne namene“ tako da obuhvati privredno društvo koje osniva Republika Srbija radi realizacije upravljanja drugim sadržajima u okviru prostornog plana.
„Dodate su i definicije paviljona za učesnike kao privremenog izložbenog objekta koji se postavlja i uklanja u skladu sa odredbom ovog zakona radi učešća na EXPO, kao i definicija kompleksa EXPO kao prostorno-funkcionalne celine u okviru prostornog plana, u cilju preciziranja područja u kojoj se može dati na upravljanje posebnom privrednom društvu ili društvu posebne namene“, kazala je ona.
Izmenjen je i član zakona tako da je propisano da investitor može poveriti upravljanje delovima kompleksa EXPO posebnom privrednom društvu ili društvu posebne namene na osnovu ugovora kojim se između ostalog reguliše period upravljanja.
Dodala je da se Nacrtom zakona regulišu i uslovi pod kojima se nepokretnosti date na upravljanje mogu davati u zakup ili na korišćenje, kao i naknade za upravljanje i postupak vraćanja nepokretnosti po isteku u periodu upravljanja.
„Definisano je i upravljanje kompleksom EXPO tako da naročito obuhvata definisanje i uređivanje komercijalnih i nekomercijalnih celina i prostora, organizaciju programa, davanje na korišćenje učesnicima i trećim licima, davanje u zakup neposebnom pogodnom ispod tržišne vrednosti, angažovanje trećih lica u cilju održavanja ili pružanja drugih usluga“, kazala je Savičić.
Ukazala je i da je izmenjen član zakona tako da se propisuje da se objekti u okviru prostornog plana, kao i objekti koji nisu obuhvaćeni prostornim planom, a u funkciji su realizacije projekta „EXPO Belgrade 2027“, za koje je izdata građevinska dozvola, privremena građevinska dozvola, odnosno rešenje i odobrenje za izvođenje radova, mogu koristiti, odnosno pustiti u rad, kao i priključiti na komunalnu i osnovnu infrastrukturu po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.
Taj izveštaj moraće, kako je dodala, da sadrži konstataciju da su ispunjeni osnovni zahtevi za objekat propisani zakonom i da se objekti mogu koristiti najduže 24 meseca.
„Propisano je da ministarstvo nadležno za poslove planiranja i izgradnje izdaje privremenu građevinsku dozvolu za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike koji se nalaze unutar objekata, pri čemu se u zahtevu za izdavanje privremene građevinske dozvole ne prilažu lokacijski uslovi“, kazala je Savičić.
Rekla je da se zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole može podneti po dobijanju građevinske dozvole za objekte u okviru kojih se postavljaju paviljoni za učesnike, a izvođenje radova može početi po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled o korišćenju.
Predstavnica Stranke slobode i pravde Ana Gođevac je ukazala da nije jasno obrazloženo zašto se donose izmene tog „Lex specialisa“.
„Ne postoji nijedna međunardona obaveza da zakon o EXPO izložbi bude ‘Lex specialis’, da se ti objekti grade van svih pravila i van javnih nabavki, da se sve sprovode u skladu sa željama Srpske napredne stranke. Ovaj zakon omogućava jednu od najvećih korupcija ikada u ovoj zemlji“, kazala je ona.
Gođevac je kao neshvatljivo ocenila da posle pada nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, a sada i sa potrebnom rekonstrukcijom Glavne železničke stanice u Beogradu u Prokopu, država odlučuje da se u zakon unese odredba koja omogućava korišćenje objekata u okviru izložbe EXPO bez upotrebne dozvole.
Vanredna profesorka na Arhitektonskim fakultatu Danijela Milovanović Rodić zamerila je što nije određeno šta su to projekti u funkciji izložbe EXPO i zato smatra da bi trebalo promeniti „Lex specialis“ kako bi se iz zakona isključile sve ono što je van obuhvata prostornog plana za izložbu.
„Ne možemo imati čLex specialis’ koji na neograničeno vreme suspenduje i relaksira zakone Srbije na neograničen i nedefinisan broj projekta u celoj državi“, naglasila je ona.
Zatražila je i razjašnjenje u vezi s investicionim programom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, koji specificira razne infrastrukturne projekte za 17,8 milijardi evra, odnosno da li se ceo investicioni projekat realizuje po odredbama „Lex specialisa“, bez upotrebnih dozvola, bez definisanih rokova i rešenja za žalbu po pitanju javnih nabavki.
„Kako je moguće imati zakon za nepoznat broj projekata na celoj teritriji Srbije?“, pitala je ona tražeći obrazloženje kriterijuma na osnovu kojih se određuje šta je u funkciji izložbe EXPO, kako se sprovodi kontrola nad izborom projekata u funkciji te izložbe i da li postoji konačan spisak tih projekata.
Predstavnik nevladine organizacije „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ (RERI) Dragomir Ristanović je tražio objašnjenje zašto je objekte za EXPO moguće koristiti samo uz pozitivni izveštaj Komisije za tehnički pregled koji se izjednačava sa upotrebnom dozvolom.
„To bi bilo identično kao kada biste tvrdili da je tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu isto što i građevinska dozvola“, kazao je on i pitao zašto se, ukoliko se tehnički pregled bude radio do detalja, ne izda i upotrebna dozvola za koju po zakonu treba samo pet dana.
On je rekao da smatra da se na taj način gubi suštinska komponenta planiranja i izgradnje objekata, a to je institucionalna potvrda i provera da su ovi objekti bezbedni, stabilni i pogodnu za upotrebu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com