Preduzeće Beograd na vodi „pozdravilo“ je najavljenu odluku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam o očuvanju hala 2 i 3 Beogradskog sajma jer, kako je navelo, odražava sklad između potrebe za daljim urbanističkim razvojem i očuvanjem značajnih kulturno-istorijskih celina i finansiraće rekonstrukciju.
Kako su rekli su za Forbs Srbija, to preduzeće će raspisati konkurs, kojim će biti određena buduća namena hala.
„Nakon što Vlada Srbije usvoji izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi, zajedno sa nadležnim institucijama raspisaćemo javni međunarodni arhitektonski konkurs koji će predvideti javnu namenu za hale koje se čuvaju“, naveli su iz tog preduzeća.
Dodali su da će po završetku konkursa i izboru najboljih rešenja biti jasna slika o potrebnim sredstvima za rekonstrukciju i privođenje novoj nameni tih hala.
Istakli su da će radove finansirati kompanija Beograd na vodi u skladu sa ugovorom koji je potpisan sa državom na „isti način kao što to čini i sa drugim objektima javne namene na području plana – Beogradska zadruga, obaloutvrda, Pošta u Savskoj, stari Železnički most koji će biti transformisan u pešački“.
U procenu koliko bi sve moglo da košta niko, kako je naveo Forbs, ne želi javno da se upušta jer nema precizan uvid u stanje hala.
Sagovornik tog medija, upoznat sa projektom Beograd na vodi, rekao je da „bilo koje privođenje nameni tih objekata nekoj drugoj nameni ne može bez 100 miliona“.
Ako se uzme u obzir da je u poslednje četiri godine Beograd na vodi zabeležio profit od gotovo 200 miliona evra, i da je ušao i u rekonstrukcije drugih objekata javne namene, finansiranje i ove obnove, verovatno im neće predstavljati izazov, naveo je Forbs.
Građevinci su istakli da je rekonstrukcija objekata po pravilu skuplja od izgradnje novih, ali je „to cena koju društvo plaća kako bi ostali na svom mestu“.
Dok se išlo u gradnju novih kapitalnih zdanja, zaboravilo se, kako su naveli, da postojeći moraju da se održavaju, pa će država morati da se okrene rekonstrukciji brojnih objekata, što će zahtevati značajna izdvajanja iz budžeta ili zaduživanje.
Ali, kako su istakli, mora da se reši pitanje odgovornosti za održavanje objekata u javnoj upotrebi, ne samo zbog finansijskog izdatka, već i zbog bezbednosti.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com