Španski vetar proizvodi najjeftiniju struju

Sta­nov­ni­ci naj­ma­njeg ostr­va na is­to­ku Špa­ni­je El Hi­e­ro, shva­ti­li su pre tri go­di­ne da mo­gu da ušte­de na ra­ču­ni­ma za stru­ju. Od­lu­či­li su da ras­ki­nu ugo­vor o snab­de­va­nju s elek­tro­di­stri­bu­ci­jom i da stru­ju ubu­du­će do­bi­ja­ju iz ve­tra. Pr­o­me­na snab­de­va­ča im je uto­li­ko bi­la lak­ša i is­pla­ti­vi­ji ako se zna da je na ostr­vu s oko 10.000 sta­nov­ni­ka već po­sto­ja­la vo­do­tur­bi­na za pr­o­iz­vod­nju stru­je, pa u slučaju da za rad no­vih ve­tre­nja­ča ni­je bi­lo do­volj­no ve­tra, vo­da bi se pu­šta­la iz re­zer­vo­a­ra ka vo­do­tur­bi­ni i ta­ko pr­o­iz­vo­di­la do­datna struja.

I dok je za Sr­bi­ju ova­kva sli­ka re­la­tiv­no da­le­ka, naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da je ki­lo­vat-sat stru­je kod Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je i da­lje naj­jef­ti­ni­ji, pa je i ra­zu­mlji­vo što po­tro­ša­či ne raz­mi­šlja­ju da me­nja­ju snab­de­va­ča, u Špa­ni­ji je si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja. Do po­čet­ka eko­nom­ske kri­ze 2008. go­di­ne, ova ze­mlja je bi­li svet­ska si­la u obla­sti ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Da­nas im je že­lja da se vra­te na tu po­zi­ci­ju iz­gu­blje­nu u me­đu­vre­me­nu, što zbog eko­nom­ske kri­ze, što zbog dra­stič­nog uma­nje­nja dr­žav­nih sub­ven­ci­ja zbog ko­jih je sko­ro 60 od­sto kom­pa­ni­ja ko­je su se ba­vi­le ovim po­slom, pr­o­pa­lo.

– Tre­nut­no je ce­na stru­je iz špan­skog ve­tra naj­jef­ti­ni­ja. Naj­no­vi­je teh­no­lo­gi­je to­me naj­vi­še i do­pri­no­se. Ova­ko do­bi­je­na stru­ja jef­ti­ni­ja je od one pr­o­iz­ve­de­ne iz sun­ca, nu­kle­ar­ki, uglja ili vo­de – ka­že Hu­an Vir­hi­lio Mar­kes, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Udru­že­nja za ener­gi­ju ve­tra Špa­ni­je, osno­va­nog pre 15 go­di­na.

Ni­skoj ce­ni stru­je ide u pri­log i či­nje­ni­ca da je pr­o­iz­vod­nja na za­vid­nom ni­vou za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom br­o­ju sun­ča­nih da­na oko 300 go­di­šnje, kao i sna­žnim ve­tro­vi­ma. Go­di­šnji pr­o­sek ra­da ovih ve­tro­par­ko­va je oko 2.050 sa­ti, ka­že Mar­kes, či­je Udru­že­nje oku­plja 90 od­sto kom­pa­ni­ja i vi­še od 200 pri­vred­ni­ka ko­ji se ba­ve iz­grad­njom, odr­ža­va­njem i pr­o­iz­vod­njom stru­je.

Špa­ni­ja da­nas, is­ti­če on, ima 23.000 me­ga­va­ti in­sta­li­sa­ne sna­ge (što je tri pu­ta ve­ća sna­ga ne­go što ima­ju sve elek­tra­ne u Sr­bi­ji) i oko 10 mi­li­o­na po­tro­ša­ča stru­je ko­ji ko­ri­ste ener­gi­ju ve­tra. Po­sled­nje tri go­di­ne, in­sta­li­sa­no je, me­đu­tim, sve­ga 65 me­ga­va­ta, zbog ne­do­stat­ka no­vih in­ve­sti­ci­ja pr­o­u­zro­ko­va­nih kri­zom.

– U 2016. go­di­ni pr­o­iz­vod­nja je iz­no­si­la oko 18,2 od­sto ukup­no pr­o­iz­ve­de­ne stru­je. Dok je u 2013. bi­la još ve­ća 20,2 od­sto i stru­ja iz ve­tra je bi­la pr­vi iz­vor snab­de­va­nja. Špa­ni­ja je da­nas tre­ći iz­vo­znik stru­je na sve­tu za­hva­lju­ju­ći če­mu za­ra­đu­je oko tri mi­li­jar­de evra go­di­šnje – ka­že on.

Upi­tan ka­kvi su da­nas pod­sti­ca­ji dr­ža­ve (fi-din ta­ri­fe) za pr­o­iz­vo­đa­če stru­je iz ve­tra, Mar­kes od­go­va­ra, da je Špa­ni­ja bi­la jed­na od pr­vih ze­ma­lja u Evro­pi ko­ja je usvo­ji­la fi-din pod­sti­ca­je i pi­o­nir u tom po­slu.

– Od 1. ja­nu­a­ra 2016. stu­pi­la je sna­gu no­va ber­za stru­je i ce­na se for­mi­ra po si­ste­mu ko ima da po­nu­di vi­še stru­je, ce­na je ni­ža. Da­nas je sve stvar kon­ku­ren­ci­je. Po­sled­nja ne­de­lja ja­nu­a­ra bi­la je iz­u­zet­no hlad­na i to se od­mah od­ra­zi­lo na ce­nu stru­je iz ve­tra, pa je tog da­na ce­na bi­la i naj­vi­ša– ka­že on.

Pod­se­ća da su in­ve­sti­ci­je opa­le u po­sled­njih šest go­di­na i da je da­nas za ve­ći­nu in­ve­sti­to­ra mno­go da ulo­že 1,2 mi­li­o­na evra u sa­mo jed­nu ve­tre­nja­ču. Po­sled­nje tri go­di­ne no­vi vla­sni­ci su ma­hom in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi ko­ji su ku­po­va­li ve­tro­par­ko­ve po ni­skim ce­na­ma od onih ko­ji su ih gra­di­li, jer ovi fi­nan­sij­ski vi­še ni­su mo­gli da se no­se s ovim in­ve­sti­ci­ja­ma či­ja se ula­ga­nja vra­ća­ju tek za 20 do 25 go­di­na.

Na pi­ta­nje da li oče­ku­je no­ve in­ve­sti­ci­je i vra­ća­nje zlat­nog do­ba za ovu vr­stu ze­le­ne ener­gi­je, Hu­an je skep­ti­čan i ka­že da je zlat­no do­bra pr­o­šlo. Ipak, oče­ku­je da ce­na na­sta­vi da pa­da s raz­vo­jem no­vih teh­no­lo­gi­ja, ali i či­nje­ni­com da su po­tro­ša­či sve­sni da se na ovaj na­čin po­bolj­ša­va­ju eko­lo­ški i so­ci­jal­ni uslo­vi, od­no­sno da se će s no­vim in­ve­sti­ci­ja­ma do­ći do otva­ra­nja no­vih rad­nih me­sta. Pr­vi čo­vek ovog špan­skog udru­že­nja, ka­že, da su iz­gu­blje­na br­oj­na rad­na me­sta, da ima slu­ča­je­va gde su kom­pa­ni­je do po­čet­ka eko­nom­ske kri­ze za­po­šlja­va­le i do 30.000 rad­ni­ka, a da ih je da­nas u istim tim pred­u­ze­ći­ma oko 5.000 lju­di.

Pra­ve­ći pa­ra­le­lu gde je Sr­bi­ja u od­no­su na Špa­ni­ju, Mi­loš Co­lić, di­rek­tor kom­pa­ni­je „Nju ener­dži­ja”, ka­že da po­tro­ša­či u Sr­bi­je već ko­ri­ste ze­le­nu ener­gi­ju u onoj me­ri u ko­joj se ona pr­o­iz­vo­di i ot­ku­plju­je.

– Po­sle do­no­še­nja ured­bi u ju­nu 2016. go­di­ne, stvo­ri­li su se uslo­vi za re­a­li­za­ci­ju no­vih pr­o­je­ka­ta. No­vi pr­o­pi­si su naj­vi­še bi­li neo­p­hod­ni za iz­grad­nju ve­tro­par­ko­va, te sma­tram da će se iz­grad­njom ve­tro­e­lek­tra­na u ka­pa­ci­te­tu od 500 me­ga­va­ta, ko­li­ko ima in­ve­sti­to­ra sa pri­vre­me­nim sta­tu­si­ma po­vla­šće­nog pr­o­iz­vo­đa­ča elek­trič­ne ener­gi­je, stvo­ri­ti uslo­vi da Sr­bi­ja do 2020. go­di­ne pr­o­iz­vo­di i tr­o­ši 27 od­sto ze­le­ne ener­gi­je – ka­že Co­lić.

Sr­bi­ja sa­da tr­o­ši ener­gi­ju iz vo­de, iz ve­li­kih hi­dro­cen­tra­la, ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na, so­lar­nih par­ko­va i ma­njih ve­tro­par­ko­va ko­ji su po­sta­li ope­ra­tiv­ni pr­o­šle go­di­ne. Za go­di­nu-dve, ta sli­ka će se do­dat­no po­bolj­ša­ti, oce­nju­je on.

– Ko­li­ki je udeo ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je u ukup­noj po­tro­šnji, od­re­đu­je in­sti­tut ili me­ha­ni­zam ga­ran­ci­je po­re­kla. Mi­ni­star­stvo ener­ge­ti­ke za­po­če­lo je pr­o­ces pri­pre­me pod­za­kon­skih aka­ta, ko­ji re­gu­li­šu pi­ta­nje ga­ran­ci­je po­re­kla. Ve­ru­jem da će se po­sle usva­ja­nja ta­kvih aka­ta ste­ći uslo­vi da ku­pac od snab­de­va­ča do­bi­ja pre­ci­zne po­dat­ke ko­li­ko je ze­le­ne ener­gi­je u is­po­ru­če­noj ko­li­či­ni elek­trič­ne ener­gi­je – is­ti­če on.

No­vac ko­ji sa­da iz­dva­ja sva­ko od 3,5 mi­li­o­na do­ma­ćin­sta­va u Sr­bi­ji i pla­ća pre­ko ra­ču­na EPS-a za ze­le­nu ener­gi­ju ko­ri­sti se da bi se po­ve­ćao udeo u pr­o­iz­vod­nji i po­tro­šnji.

Ima­ju­ći u vi­du da je ce­na stru­je u Sr­bi­ji ne sa­mo eko­nom­sko tr­ži­šna, već so­ci­jal­no-eko­nom­ska, a po­ne­kad i po­li­tič­ka ka­te­go­ri­ja, tre­ba­lo je pu­no vre­me­na da se raz­bi­ju ne­ke pred­ra­su­de kod po­tro­ša­ča.

– Du­go je do­mi­ni­ra­lo mi­šlje­nje da su ob­no­vlji­vi iz­vo­ri ener­gi­je ne­što što je vr­lo sku­po. S dru­ge stra­na, svi­ma je ja­sno ko­li­ko su sku­pa po­stro­je­nja za pr­o­iz­vod­nju ze­le­ne ener­gi­je, pre sve­ga ve­tro­e­lek­tra­ne, pa ni­je re­al­no oče­ki­va­ti i da ce­na mo­že bi­ti ni­ska – za­klju­ču­je Colić.

(Jasna Petrović-Stojanović ,Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.