Štedite u evrima? Velika greška!

Dinarska štednja je u poslednjih šest godina utrostručena i to sa 18 milijardi dinara iz avgusta 2012. godine na 54,4 milijarde dinara u julu 2018. i nastavlja da raste, saopštila je Narodna banke Srbije (NBS).

U istom periodu, povećana je i devizna štednja sa 7,9 milijardi evra (936 milijardi dinara) na 9,7 milijardi evra (1.147 milijardi dinara).

Kako ističu iz NBS, poverenje građana u domaću valutu povećano je zahvaljujući merama monetarne politike i postignutoj trostrukoj stabilnosti – inflacije, deviznog kursa i finansijskog sistema.

Činjenicu da su i dinarska i devizna štednja povećane uprkos smanjenju kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, tumače kao ohrabrujuću i kao izraz poverenja građana u finansijski sistem. „U proteklih šest godina postignuti su značajni rezultati na stvaranju povoljnog domaćeg ekonomskog ambijenta. Međugodišnja inflacija, koja je u oktobru 2012. iznosila 12,9 odsto, smanjena je do kraja 2013. na nivo od 2,2 procenta, i već pet godina se uspešno održava na niskom i stabilnom nivou, uporedivom sa inflacijom u razvijenim zemljama”, napominju iz NBS.

Dodaju da je postignuta i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, i da je dinar danas prema evru na gotovo istom nivou na kojem je bio u avgustu 2012, pri čemu su neto devizne rezerve na najvišem nivou od 2000. godine.

Iz centralne banke najavljuju da će dva puta godišnje, u januaru i u julu, NBS objavljivati analize o isplativosti dinarske i devizne štednje, a da je najnovija takva analiza kojom su obuhvatili period od avgusta 2012. do jula 2018. godine ukazala na veću isplativost štednje u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

Prema toj analizi, štediša koji je u avgustu 2012. položio 100.000 dinara na dinarsku štednju oročenu na godinu dana i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u julu 2018. godine oko 32.000 dinara (270 evra) više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.

Analiza pokazuje da je i štednja u dinarima oročena na godinu dana, bez zanavljanja štednog uloga, bila isplativija od štednje u evrima tokom proteklih šest godina. „Veća isplativost dinarske štednje rezultat je niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru koje je NBS postigla i održala tokom prethodnih šest godina, zatim relativno viših kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju i činjenice da se na prihode od kamata na dinarsku štednju ne plaća porez, za razliku od devizne štednje na koju se kamatni prihod oporezuje po stopi od 15 odsto”.

(J. Rabrenović, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.