Tabaković: Rebalans budžeta opravdan i važan

BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković pozdravila je danas Predlog novog rebalansa budžeta za 2021. godinu i dodala da NBS rebalans budžeta smatra opravdanim, a razlog za rebalans izuzetno važnim.

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je ukazala da je u odnosu na rebalans iz aprila ove godine povećana projekcija rasta sa šest odsto na sadašnjih sedam odsto.

Između ostalog, dodaje, razlog za veći rast od prethodno projektovanog u prvoj polovini godine jesu i efekti mera za podršku privredi i građanima.

Tabaković je navela da su prihodi ovim rebalansom znatno veći od prethodno projektovanih zbog povoljnijih kretanja na tržištu rada, boljih rezultata poslovanja privrede i bržeg oporavka finalne potrošnje.

Istakla je i da je deficit republičkog budžeta za čak dva odsto bruto domaćeg proizvoda niži u odnosu na prvi rebalans iz aprila 2021.

Guverner je kazala da je ovim rebalansom važna i dodatna podrška građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije, i još veća produktivna kapitalna ulaganja.

Uz sve to, ističe da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ostaje očuvano ispod 60 odsto, tačnije, planirano je na 58,2 odsto.

Govoreći o rebalansu iz ugla monetarne politike, Tabaković je izdvojila da to što je povećanje zarada u javnom sektoru sporije od projektovanog rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, NBS smatra važnim i sa aspekta inflacije, i sa aspekta održivog privrednog rasta.

„Opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da povećava kapitalne rashode, koji će na nivou opšte države biti oko 7,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo važnim elementom rasta ukupnih fiksnih investicija, čije će učešće u narednim godinama biti preko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda“, rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, pozitivno ocenjuje i finansiranje budžeta putem petogodišnjih, sedmogodišnjih i dvanaestogodišnjih dinarskih obveznica, kao i putem zelenih evroobveznica.

Osim što je po ta dva osnova obezbedeno finansiranje po najnižim kamatnim stopama, i što se daje doprinos strategiji dinarizacije, njima je, objašnjava Tabaković, podržan dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta i stavljen akcenat na projekte kojima se unapređuje životna sredina.

„Petogodišnje, sedmogodišnje i dvanaestogodišnje dinarske obveznice Srbije ove godine su uključene u prestižni indeks JP Morgan-a“, podsetila je Tabaković.

NBS je, ištiče, uverena u očuvanje stabilnosti na svim poljima i realizaciju velikih projekata u oblasti putne, železničke, komunalne i energetske infrastrukture.

„U avgustu smo po prvi put revidirali naviše i projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku – sa četiri odsto na raspon od četiri do pet odsto“, rekla je Tabaković.

Navodi da taj put ka ostvarenju ciljeva za stabilnost i rast nije bio i nikada nije lak.

Podsetila je da je pre tri meseca govorila o tome da je globalni oporavak započeo, a s njim i rast tražnje i istovremeno nemogućnost ponude da u tako kratkom roku odgovori na pojačanu tražnju.

„To se odrazilo i na rast svetskih cena nafte i hrane, ali i svetskih cena metala i cena građevinskog materijala. Zbog toga je i projektovana inflacija u rebalansu za oko jedan procentni poen viša u odnosu na aprilsku“, ukazala je Tabaković.

U uslovima jačanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou, koji se ocenjuju kao privremeni, NBS je, kaže guverner, ostala posvećena očuvanju makroekonomske stabilnosti i tako je u oktobru reagovala u najkraćem roku.

Jedan od ključnih stubova odbrane domaće ekonomije na brojne spoljne šokove jesu, istakla je Tabaković, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije, koje su na kraju septembra bile na nivou od 16,8 milijardi evra, što je njihov rekordno visok nivo.

„U poslednjih pet godina, sa izuzetkom pandemijske, tokom kojih se kao rezultat jačanja svih makroekonomskih pokazatelja naše zemlje beleže strukturni aprecijacijski pritisci, glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije Narodne banke Srbije“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je to najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze, a uslovljene su jačanjem svih makroekonomskih pokazatelja naše zemlje.

„Putem intervencija NBS, na domaćem deviznom tržištu neto smo kupili 4,7 milijardi evra i na kraju septembra devizne rezerve su bile na nivou od 16,8 milijardi evra, što je njihov rekordni nivo, uprkos pandemiji“, rekla je Tabaković.

Ističe da dok su mnoge zemlje trošile svoje devizne rezerve, Srbija je devizne rezerve povećala za 3,3 milijarde evra u odnosu na početak pandemije.

Tabaković kaže da svi ti podaci jesu važni i sa aspekta današnje teme – revizije budžeta za 2021. godinu, jer pokazuju odgovorno ponašanje i u uslovima krize.

„Srbija raspolaže i sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine, kada smo imali 15,3 tone zlata, a vrednost im je oko tri puta veca“, navodi guverner.

Kaže da Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, tokom prethodnog perioda prodale su sve svoje rezerve zlata.

Guverner je navela da sve elemente iz rebalansa budžeta za 2021. godinu NBS ocenjuje kao veliki uspeh i da nemaju sugestija niti primedbi na nacrt ovog zakona.

„Naša je ocena i da je makroekonomski okvir na osnovu kojeg je pripremljen nacrt rebalansa objektivno projektovan, pri čemu Ministarstvo finansija nastavlja da i dalje primenjuje princip opreznosti prilikom projektovanja prihoda – što u potpunosti podržavamo“, navela je Tabaković.

Govoreći o rizicima makroekonomskih projekcija generalno, Tabaković kaže da NBS procenjue da ključni rizici i dalje dolaze iz međunarodnog okruženja.

Pored daljeg toka pandemije, suočeni smo, kaže, sa snažnim rastom cena nafte na globalnom tržištu, ali i gasa, što se posledično odražava i na cene električne energije.

Tabaković je istakla značaj ekonomske rasprostranjenosti jer ona omogućava vođenje samostalne spoljne politike i politike unapređenja saradnje sa svim međunarodnim činiocima, oslanjanje na izvoz u Evropsku uniju – ali i stalno razvijanje novih izvoznih tržišta, snažan priliv investicija iz zemalja Evropske unije – ali i sve veći priliv investicija iz drugih zemalja.

Dodala je da to znači i insistiranje na završetku izgradnje Turskog toka, uprkos primedbama dela međunarodne i domaće javnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, ali na održiv način, bez ugrožavanja energetske stabilnosti zemlje.

Zaključila je da će te strateške aktivnosti pomoći da ekonomske posledice i ove krize budu manje u odnosu na zemlje koje nisu sagledavale celinu i reagovale proaktivno.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.