FHP: Trideset Srebreničana koji su 1995. pobegli u Srbiju, bilo predato Vojsci RS

Trideset Bošnjaka koji su jula 1995. godine pobegli iz Srebrenice u Srbiju da bi izbegli smrt, bilo je predato Vojsci Republike Srpske (RS), a tela njih 15 su nadjena u masovnim grobnicama, podaci su iz dosijea Fonda za humanitarno pravo (FHP) o deportaciji iz Srebrenice.

Autorka dosijea Milica Kostić rekla je da je FHP došao do mnoštva dokaza o „barem“ 30 muškaraca bošnjačke nacionalnosti koji su, bežeći iz Srebrenice, prešli u Srbiju gde ih je najpre u Bajinoj bašti i Ljuboviji lokalna policija ispitivala, maltretirala, zatim predala Graničnoj policiji, koja ih je na kraju „predala u ruke“ Vojske RS.

„Petnaestoro je nadjeno u srebreničkim masovnim grobnicama, devetoro se vodi kao nestalo, a šestoro je preživelo. Svaka primopredaja je dokumentovana“, rekla je Milica Kostić navodeći da se procenjuje da je stvaran broj deportovanih Srebreničana bio veći.

Po njenim rečima, svi od lokalne policije do državnog vrha Srbije su znali da oni „idu u ruke Vojske RS i da se sistematski ubijaju“.

Kostić je navela da je od 1. avgusta 1995. godine, državni vrh Srbije, „pod pritiskom medjunarodne zajednice“, odlučio da se izbegli iz Srebrenice ne deportuju, već da se zatvore u logore.

Po njenim rečima, nijedan sud se nije bavio dokazima iznetim u dosijeu o tome i Fond će podneti krivične prijave tužilaštvu protiv onih koji su učestvovali u deportacijama i zločinima opisanim u tom dokumentu.

Jedan od šestorice preživelih, Abdurahman Malkić, ispričao je kako je 11. jula napustio Srebrenicu i „putem spasa“ krenuo ka Tuzli u koloni u kojoj je bilo 15.000 Bošnjaka i na koju su stalno vrršeni napadi.

Malkić je rekao da je preplivao Drinu da bi prešao u Srbiju  gde ga je uhvatila policija i odvela u Bajinu baštu, a potom ga je predala u Bratuncu.

On je kazao da je u logoru proveo 30 dana i doživeo psihofizičku torturu, a da su njih šestorica imala „ludu sreću da prežive“.

Muhamed Avdić, sin nestalog Azema, rekao je da je tek u martu prošle godine od Haškog suda dobio prvi pisani trag iz policije Bajine bašte da mu je otac bio zarobljen u Srbiji 31. jula 1995. godine i istog dana predat Vojsci RS.

„Majka, sestra i ja smo se s njim rastali 30. marta 1993. godine kada je (komandant Vojske RS Ratko) Mladić bio na ulazu u Srebrenicu. Mi smo tada izašli i kreuli ka Tuzli, a on je ostao… U avgustu 1995. godine dobili smo informaciju da je zarobljen, ali nismo znali gde“, ispričao je Avdić.

On je rekao da je bio u „šoku dok je čitao imena i prezimena ljudi koji su pomogli zločincima da ubiju“ njegovog oca koga, kako je rekao, nije izručila „XY“ osoba, već MUP Srbije i da šeči da sazna sve o očevoj sudbini, ali ne zbog osvete.

„Moja osveta je saznanje istine. Vratio sam se da živim u Srebrenici gde je život ubijan“, naveo je Avdić i izrazio očekivanje da će organi Srbije utvrditi okolnosti u vezi s deportacijama Srebreničana i preduzeti mere potiv onih koji su u tome učestvovali.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.