Analitičari o Izetbegovićevom intervju: Namerna greška srpskih medija za potrebe vlasti

Iza pogrešne interpretacije izjave o Kosovu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića stoji politika konflikta i destrukcije, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle – DW) ocene analitičara i reagovanja medjunarodnih organizacija.

Komentarišući oštre reakcije političara u Srbiji i BiH na pogrešno interpretirani deo Izetbegovićevog intervju za DW u pojedinim srpskim medijima, politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić rekao je da je ubedjen da je vlastima Srbije bila potrebna „ekscesna situacija“.

„Govoreći o svojim stavovima o Kosovu, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nije rekao ništa novo. Problem je u tome što je njegova izjava u srpskim medijima pogrešno interpretirana. Zvaničnici u Beogradu sazvali su Savet za nacionalnu bezbednost kao da je u pitanju oružani napad na Srbiju, a takva reakcija nije slučajna. Srbija je bila umešana i u nedavne dogadjaje u Crnoj Gori i Makedoniji. Očito je da srpska vlast ne odustaje od toga da se nametne kao ‘glavni igrač’ na Balkanu“, rekao je Terzić.

On je ocenio da vlast u Srbiji time želi da skrene pažnju domaće javnosti i Zapada s negovanja bliskih odnosa  s Rusijom, i s činjenice da upravo srpske stranke učestvuju u Vladi Kosova čiju nezavisnost osporavaju.

„Treba, takodje, izdejstvovati i što bolju startnu poziciju u pregovorima sa BiH o granicama, a sve se može posmatrati i u kontekstu predstojeće presude Ratku Mladiću. Srpska vlast treba da se izvini svojim gradjanima koje drži u stalnom strahu, ali i BiH kojoj ovakvim ponašanjem nanosi  veliku štetu. Mediji koji zastrašuju javnost i koriste jezik mržnje, moraju snositi posledice“, naglasio je Terzić.

Predsednik beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je rekao da reakcije u Srbiji na izjavu Izetbegovića govore o tome koliko je politička situacija na Balkanu „rovita“ i koliko prošlost opterećuje sadašnjost.

Janjić je kazao da „nije važan Izetbegović u celoj priči“, već problem, a to je „potreba, odnosno najava mogućnosti da se prizna Kosovo“.

„Mi moramo shvatiti da je to realnost. I istorijski gledano, postojao je poseban odnos izmedju dela Bošnjaka i Albanaca. U BiH, ako se uzme u obzir i stav RS, postoje različite pozicije ko Kosova, ali to nije pitanje na kojem Srbija treba da lomi svoj odnos prema BiH“, kazao je.

Janjić je rekao da je „najgore što se ovakve izjave sada zloupotrebljavaju na način na koji to čini predsednik RS Milorad Dodik najavljujući otcepljenje RS“ i dodao da „Beograd sada mora sagledati celinu, posebno razmotriti kakve veze Izetbegovićeva izjava ima sa Erdoganovim aktiviranjem sandžačkog pitanja“.

On je još naveo da „ako i postoji, Izetbegovićeva odgovornost nije u rečenicama, nego u nesrećnom vremenu, neuvažavanju okolnosti u kojima daje takve izjave“.

„A Beograd mora razgovarati, ne samo sa entitetom RS, nego i političkim predstavnicima Bošnjaka i Federacije BiH“, dodao je Janjić.

Sarajevski novinar Amir Sužanj smatra da su izjave Bakira Izetbegovića u Srbiji prenesene neprofesionalno i tendenciozno, radi izazivanja „političke histerije“.

„Pogledao sam intervju koji su vodili novinari DW i uverio se da ono što je Izetbegović rekao nema nikakve stvarne veze sa interpretacijama tog intervjua… Verujem da se u ovom slučaju radi o svesnom izazivanju jedne široke konfrontacije“, kazao je on.

Sužanj je rekao i da ga nimalo me ne iznenadjuju reakcije iz RS, u prvom redu njenog predsednia Milorada Dodika.

„Njegov režim je u tako dubokom ambisu da se može spasavati jedino ovakvim zapaljivim političkim pričama. Mediji na koje SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) ima uticaj, sada će 15 dana pričati o ovom izmišljenom konfliktu, i to sve u vremenu kad besne protesti i štrajkovi, kad se otkrivaju razne afere, kad se ovaj entitet rapidno zadužuje i kad vlast nema odgovor na katastrofalnu ekonomsku situaciju. Bez ovakvih konflikata, Milorad Dodik je politički mrtav čovek“, kaže Sužanj.

Posle Dodikovih optužbi da je Izetbegović „srpski neprijatelj broj jedan“ i ponovnog aktuelizovanja nezavisnosti RS, oglasio se i Ured visokog predstavnika u BiH koji je saopštio da „razdorne izjave političara u BiH podsećaju na tragične sukobe iz devedesetih“ i da je „ratnohuškačka retorika“ potpuno neprihvatljiva u kontekstu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

OHR napominje da je BiH suverena država i da njeni entiteti postoje „isključivo na osnovu Ustava BiH“.

Zabrinutost zbog „retorike podela“ izrazila je i Ambasada SAD u BiH. „Pozivi na otcepljenje suprotni su Dejtonskom mirovnom sporazumu i predstavljaju ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti“, navedeno je u saopštenju Ambasade. U odgovoru dostavljenom agenciji Srna, Ambasada tvrdi da nema paralela izmedju RS i Kosova, i podseća da je „BiH suverena i medjunarodno priznata država i pre Dejtonskog sporazuma“.

Delegacija EU u BiH je pozvala sve političke subjekte u BiH da se uzdrže od retorike podela „koja se doživljava kao odvraćanje od obaveza preuzetih u skladu sa Reformskom agendom“, prenosi DW.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.