Baković Jadžić: Bahatoj eliti poručujemo da ne odustajemo od prava na dostojanstven život

Portparol Političke platforme Solidarnost, odbornik u Skupštini Beograda, Miloš Baković Jadžić izjavio je da je „prošlo više od sto godina od kako su radnici i radnice izborili pravo na osmočasovno radno vreme i druga radna prava, a mi smo i dalje u situaciji da veliki broj ljudi u našoj zemlji ne može da ih ostvari“.

„Iskustvo nam govori da se država i poslodavci, bez pritiska javnosti, neće setiti da su radnici i radnice pre svega ljudi, a ne ljudski resurs“, rekao je Baković Jadžić, koji je odbornik koalicije Moramo, u razgovoru za agenciju Beta.

Zato Solidarnost na Praznik rada organizuje protestno okupljanje sa šetnjom do Ministarstva rada, uz poziv građanima da im se pridruže, kako bi „zajedno pokazali bahatoj eliti koja vodi ovu državu da smo tu i da nećemo odustati od svog prava na dostojanstven život“.

On je naveo da ministar rada Nikola Selaković nije primio predstavnike Solidarnosti, koji su to uporno tražili jer „od kada je stupio na dužnost, nisu videli nijednu njegovu reakciju povodom brojnih slučajeva kršenja radnih prava, uključujući i veliki broj pogibija na radnom mestu, naročito od početka ove godine“.

„Želeli smo da ukažemo ministru na poražavajuće podatke o tome kako u našoj zemlji u proseku jednom nedeljno neko pogine na radnom mestu i da ga pitamo šta namerava da preduzme tim povodom“, naglasio je Baković Jadžić.

On je naveo da novi, tek usvojeni, Zakon o bezbednosti na radu sam po sebi nije toliko problematičan koliko će biti njegova primena, podsetivši da je u Inspektoratu za rad zaposleno tek nešto više od 200 inspektorki i inspektora, iako je odluka iz 2020. godine da se njihov broj poveća na 360.

„Čak i kada bismo dostigli taj broj to bi značilo da je jedan inspektor zadužen za bezbednost i zdravlje na radu oko 10.000 radnika i radnica“, naveo je Baković Jadžić, ukazujući da tako nije moguće sprovoditi kontrolu, ali da je novim zakonom propušteno da se reši i niz drugih problema.

Na pitanje šta bi država mogla odmah da uradi kako bi se brzo poboljšao položaj zaposlenih, on je istakao da je njena uloga ključna.

„Umesto davanja subvencija stranim kompanijama, kojima će nas prodavati kao jeftinu radnu snagu, potrebno je pomoći preduzećima da obezbede bolje uslove rada i kraće radno vreme“, objasnio je.

„Država za početak treba da prestane da u svojim službama zapošljava ljude preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, već treba da im omogući sigurnost zaposlenja i sva prava koja uz to pripadaju“, rekao je Baković Adžić, napominjući da i „grad Beograd mora da bude primer dobrog poslodavca“.

Na konstataciju da predsednik države Aleksandar Vučić govori da treba raditi više, Baković Jadžić je uzvratio da su poslednja istraživanja Eurostata izbrojala da radnici u Srbiji rade najduže u Evropi, u proseku 43,5 sati nedeljno.

Uz to je dodao da „ovom statistikom nisu obuhvaćeni svi oni dodatni poslovi na koje su ljudi primorani jer su nedovoljno plaćeni na redovnom poslu“.

„Dok se u drugim zemljama Evrope radno vreme skraćuje i na manje od 32 sata nedeljno, nama u Srbiji su zagarantovani umor, briga i besparica, najduže radno vreme u Evropi i ovakve cinične izjave predsednika – kao da već nismo dovoljno poniženi“, sumirao je Baković Jadžić.

Govoreći o položaju zaposlenih ali i onih koji to nisu, on se vratio na 2014. kad je usvajan aktuelni Zakon o radu i „otvoreno hvalisanje tadašnjeg premijera da će uvesti fleksibilizaciju tržišta rada, kako bi se strani investitori ovde osećali kao kod kuće i mogli da investiraju u jeftinu radnu snagu“.

„Ovim zakonom se povećala ukupna zaposlenost, ali kako. Iz zakona je izostavljen termin radnik, pa tako danas imamo ‘zaposlene’ i ‘radno angažovane’. Došli smo do toga da ljudi često godinama rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, čime im se oduzimaju skoro sva radna prava – na bolovanje, godišnji odmor, sindikalno organizovanje“, objasnio je Baković Jadžić.

Ilustrovao je da na istom radnom mestu identičan rad obavljaju osobe koje su zaposlene sa pravima garantovanim zakonom i oni koji su samo ‘radno angažovani’ i nemaju nikakva prava.

„Vlast nam godinama i decenijama maže oči predstavljanjem prosečne zarade kao nekog pokazatelja standarda, kao da mi nismo svesni da taj prosek čine astronomske zarade tajkuna bliskih svim vlastima i zarade nas ostalih“, rekao je Baković Jadžić.

Međutim, podsetio je, premijerka Ana Brnabić je sasvim dovoljno rekla o životnom standardu radnika u Srbiji kada je priznala da bi joj minimalac potrajao tri dana.

„Mi u Političkoj platformi Solidarnost se zalažemo za platu za život. Nasuprot našminkanim statistikama koje nam vlast predstavlja kako bi nas ubedila da nam novčanici nisu prazni, plata za život je takav obračun zarade zaposlenih koji je dovoljan za namirenje svih osnovnih životnih potreba, a ne samo za puko preživljavanje“, naglasio je Baković Jadžić.

„Plata za život nije samo lepa želja, nego i obaveza koju je Republika Srbija preuzela ratifikacijom međunarodnih konvencija“, jasan je portparol Solidarnosti.

Na opasku da je termin radnička klasa postao anahron, on je siguran da „radnička klasa nikada nije prestala da postoji, samo se o njoj danas manje i drugačije govori“, pa se „umesto radništva, plasira narativ o preduzetništvu, kao da baš svi možemo i treba da budemo preduzetnici i preduzetnice“.

„Zapravo, kako god se zvali“, objasnio je, „radničku klasu činimo svi mi koji živimo od plate do plate, koji se zadužujemo i odlažemo elementarne potrebe kada nam se pokvari nešto u kući“.

„To je velika većina ljudi u ovom društvu, i radnice i radnici u fabrikama i rudnicima, kasirke, vaspitačice u vrtićima i preduzetnice kojima se uskraćuje pravo na porodiljsko odsustvo i zaposleni preko mobilnih aplikacija koje njihovi poslodavci nazivaju ‘partnerima i novinarke i novinari koji nemaju plate koje bi im garantovale nezavisnost u radu i mnogi drugi“, razjasnio je Baković Jadžić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.