U trendu

Beograd ne mora da pregovara sa Prištinom pod okriljem Amerike — bez Rusije

Očekivano je da i EU i Priština pruže žestok otpor da se pregovorima sa Beogradom o konačnom rešenju sa Kosovom, pored Amerike, eventualno priključi i Rusija. U tom slučaju niko ne može da natera Beograd da pregovara ako to ne bude želeo.

Priština je očigledno započela samostalnu igru kako bi se što pre otarasila zvezdice pored imena i postala suvereno priznata država od strane celog sveta. S obzirom da je procenila da joj Evropska unija u tome neće pomoći, barem ne onim tempom kojim se nadala, okrenula se svom „tvorcu“ Americi i najavila da će se od januara i ta velesila uključiti direktno u pregovore.

S druge strane, deluje kao da je Priština Evropsku uniju, ali i Briselski sporazum, u ovoj priči potpuno izbacila iz igre, posebno jer je lično visoku predstavnicu Federiku Mogerini proglasila za krivca što su sporazum i dijalog sa Beogradom propali. Nova faza pregovora sa Amerikom u igri, koju Priština otvoreno najavljuje, trebalo bi da počne u januaru, a da se završi na proleće. Priština je već formulisala 15 važnih pitanja o kojima će se pregovarati i sva se tiču statusa te kvazidržave.

Da li uključenje Amerike koje najavljuje Priština automatski znači i uključenje Rusije ili Kine u pregovore i može li EU da bude izuzeta iz te priče?

Profesor Bojan Milisavljević kaže da je EU nemoguće izbaciti iz pregovora, ali je moguće proširenje kruga učesnika van Evrope.

„Evropska unija je i pravno involvirana u proces pregovora preko Briselskog sporazuma, tako da taj sporazum obavezuje kako EU, tako i Kosovo i Beograd. U tom kontekstu, jednostrana najava Prištine ne može da dovede do isključenja EU iz pregovora. S druge strane, ni EU to ne bi želela, ali postoji mogućnost proširenja kruga učesnika, kao što je Amerika, a možda i Rusija ili Kina. Ali ni to neće moći da se desi bez saglasnosti EU, jer to nije stvar političke ocene neke od strana, već je i pravno povezano. Kosovo je, podsećam, potpisalo SSP“, ističe naš sagovornik.

On dodaje da bi logično bilo, ako bi se zaista Amerika direktno uključila u proces, da se sa druge strane nađe i Rusija, pa možda i Kina. Milisavljević kaže da to ko će sve biti uključen u pregovore ne zavisi samo od EU, već i od Beograda i Prištine, koji su direktno zainteresovani za pregovore.

„Ukoliko svi akteri ne prihvate nove učesnike onda je nemoguće aktivno učestvovati u razgovorima, jer prosto neka od strane neće hteti da sarađuje, što bi obesmislilo ceo dijalog“, ističe Milisavljević.

Prema njegovim rečima, treba očekivati da EU i Priština imaju žestok otpor da se pregovorima, pored Amerike, eventualno priključi i Rusija. U tom kontekstu on kaže da ako bi se desilo da samo Amerika bude deo novih pregovora, Beograd bi mogao da kaže da ne pristaje na takvu postavu. U isto vreme on napominje da velike sile i te kako imaju razlog da se uključe u ove pregovore.

„Mi nismo dužni da pregovaramo i to zavisi od naše volje. Mi smo u procesu evrointegracija prihvatili posredničku ulogu EU, jer težimo ka EU, ali ovo je sada potuno druga dioptrija kad se uključuju vanevropski pregovarači. Moje je mišljenje da bi Rusija želela da se uključi u ovaj dijalog. Očigledno je da je Amerika od početka na strani Prištine, dok je pozicija Rusije potuno drugačija. Uključivanje Rusije ne bi odgovaralo Prištini, ali ni Evropskoj uniji. EU bi sigurno na Rusiju negativno reagovala, jer je poznata njena spoljnopolitička pozicija prema toj državi“, napominje profesor Milisavljević.

Priština je dosadašnje razgovore nazvali su diplomatija „korak po korak“, i napomenula da od januara kreće pravi proces ka postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Beogradom, uz učešće Amerike.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar