U trendu

Demostat: Samo trećina Srbije za ulazak u EU, protiv uvodjenja sankcija Rusiji 80 odsto gradjana

Istraživanje Demostata pokazalo je da bi samo trećina građana Srbije glasala za ulazak u Evropsku uniju, dok je 51 odsto građana protiv, a za vojnu neutralnost po svaku cenu i protiv uvođenja sankcija Rusiji izjasnilo se 80 odsto anketiranih građana.

Vladimir Putin je i dalje najomiljeniji strani političar, a stručnjaci navode da su ovakvi spoljno-politički stavovi građana posledica decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura za Evropsku uniju, proruske i proputinovske propagande koju aktuelna vlast vodi duži niz godina, ali i činjenice da EU nema jasan plan o tome kada će i da li će Srbija pristupiti uniji.

Redovni profesor sociologije u penziji Univerziteta u Novom Sadu Jovan Komšić smatra da je protivljenje većine građana ulasku u EU rezultat decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura, na čelu sa SNS i Aleksandrom Vučićem, za Evropsku uniju.

Kako navodi, vlast je deklarativno opredeljena za EU, ali mediji pod kontrolom režima, javni servis i televizije sa nacionalnim frekvencijama, koji produkuju raspoloženje građana, neprestano šalju antievropske poruke.

„Ovakav odnos građana prema Evropskoj uniji je direktna posledica duple igre koju igraju vlasti Srbije kada je reč o evropskim integracijama“, navodi Komšić.

Kako objašnjava, vlast skriva od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU, od sektora privrede do podrške EU unapređenju kvaliteta upravljanja u Srbiji. Te činjenice su zatrpane propagandom, jer se u Srbiji veliča saradnja sa Rusijom i Kinom.

On navodi da bi načelno vlast imala određeni manevarski prostor da utiče na reaktiviranje proevropskog raspoloženja građana, ukoliko se opredeli za konsekventniju proevropsku politiku, a to bi podrazumevalo i niz mera, uključujući i određeni selektivni izbor sankcija prema Rusiji, stoji na sajtu Demostata.

Kada je reč o periodu u kojem može doći do promene raspoloženja građana, Komšić smatra da je potrebno najmanje godinu dana. Ciklusi ne mogu biti ekstremno kratki jer je reč o mišljenjima, stereotipima i predrasudama, pre nego o informacijama. Dodatno, nepoznanica je kakvi će problemi nastati ove zime i kako će ih Srbija rešavati, kad je reč o ključnim egzistencijalnim pitanjima, poput grejanja i inflacije, jer i to može indukovati raspoloženja i neraspoloženja građana.

Komšić ukazuje na još jednu opasnost do koje može doći ukoliko se rat u Ukrajini nastavi.

„Putinova strateška politika je slabljenje subjektiviteta Evropske unije. On je to radio podrškom desnim partijama u EU, vidimo da se u Italiji bude nove ambicije desne političke opcije sa Salvinijem i Berluskonijem, koje lako mogu da zaigraju na alternativnu kartu saradnje sa Putinom“, navodi on.

Pregrupisavanje političkih snaga u Evropskoj uniji zavisi od mnogo različitih faktora, poput efekta predstojeće zime, efekata inflacije, eventualne stagflacije i reakcije ambicioznih opozicionih snaga koje mogu da destabilizuju političko polje.

„U tom kontekstu, kada je reč o evropskim integracijama Srbije, ovi naši koji nisu autentično i verodostojno uvereni u potrebu efektivne izgradnje standarda života po merilima EU, jedva će dočekati da kažu da je dobro to što nismo bili tako opredeljeni, igraće na kartu ekvidistance, jer se pokazalo da od EU nema ništa“, naveo je Komšić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar