DW: Levica kritikuje odnos Berlina prema zločinima OVK
Zvanični Berlin pridaje „veliki značaj“ Specijalnom tužilaštvu koje se bavi zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), piše danas Dojče vele (DW).
„Iz perspektive Savezne Vlade, rasvetljavanje ratnih zločina i povreda ljudskih prava ima centralnu ulogu u okviru procesa pomirenja“, navedeno je u odgovoru nemačke Vlade na parlamentarni upit Levice, u koji je DW imao uvid.
U dokumentu se navodi da „korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju centralne izazove za politiku i ekonomiju“ Kosova.
Poslanike Levice je zanimalo da li su nemačke vlasti prećutno pristajale na saradnju sa kosovskim liderima poput Hašima Tačija, koji su tek 20 godina od rata, optuženi za ratne zločine.
Iz Berlina odvraćaju da su, posle izbora na Kosovu 2001. saradjivali sa izabranim predstavnicima, ali uvek naglašavali značaj razjašnjavanja ratnih zločina.
U odgovoru Vlade navodi se da je podržavan i rad Haškog tribunala, i Specijalnog suda i tužilaštva za Kosovo kojem se pomaže „finansijski i u okviru pravne pomoći“.
„Savezna vlada je uz to sekundirala troje zaposlenih u kosovsko Specijalno veće i kancelariju Specijalnog tužioca“, dodaje se u odgovoru.
Prema rečima poslanice nemačke Levice koja je postavila upit Sevim Dagdelem, godinama su „ignorisane i zataškavane“ optužbe protiv Hašima Tačija i njegovih „mafijaških struktura“.
Dagdelen navodi saznanja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, ali i nemačke obaveštajne službe BND koja je još 2005. povezivala kosovske lidere sa organizovanim kriminalom. Taj izveštaj je u celosti procurio kroz objave Vikiliksa.
„Nemačka Vlada snosi deo odgovornosti što su teška krivična dela na Kosovu do danas ostala nekažnjena i što korupcija još cveta“, rekla je Dagdelen za DW.
Na nekoliko pitanja Levice odgovori nisu preneti jer se klasifikuju kao „tajna“ i obuhvataju saznanja nemačkih službi. Recimo, da li Berlin ima saznanja da su ljudi iz ŠIK (tajne policije OVK odgovorne za likvidaciju političkih protivnika) i danas u obaveštajnim vrhovima Kosova i da li su kosovske tajne službe na meti imale i Unmik, Euleks ili Kfor kako bi podrile istrage protiv Tačija i drugih.
„Komandanti OVK su dvoreni kao saveznici u protivpravnom ratu NATO 1999. i podržavani na putu ka najvišim funkcijama u politici i tajnim službama“, kritikuje Dagdelen i ocenjuje da „nije čudo da nemačka Vlada svoje mračne kosovske veze drži pod oznakom tajnosti“.
Neka pitanja odnose se na aktuelne pregovore Beograda i Prištine. U nemačkoj Vladi otkrivaju da su predstavnici EU i Sjedinjenih Američkih Država učestalo razgovarali o pregovaračkom procesu, ali da EU nije konsultovana o sadržaju takozvanog Vašingtonskog sporazuma.
Misli se na dva različita papira koja su u septembru kod tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa u Beloj kući potpisali srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti.
„Iz perspektive Savezne vlade, merodavan je povratak pregovorima pod vođstvom EU i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka u julu 2020“, navodi se u odgovorima.
Na pitanje Levice da li je, prema saznanjima Berlina, Vašington favorizovao razmenu teritorija – severa Kosova i Preševske doline, nemačka Vlada podseća da su tu ideju lansirali Vučić i Tači na jednom forumu u Austriji u avgustu 2019. godine.
„Predstavnici američke administracije su povremeno za medije signalizirali otvorenost za svako rešenje oko kojeg bi se saglasile dve strane, ali i pojašnjavali da SAD ne rade u pravcu promene granica“, dodaje se u odgovoru Berlina.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.